Deset najvećih nepravdi u istoriji Oskara
Prestižna nagrada američke Akademije filmskih umetnosti i nauka, Oskar, uprkos svim predviđanjima ponekad ode u ruke nekih drugih osoba i ukrasi nazive drugih filmova, a ne onih koji su prema očekivanjima trebali da dobiju priznanje.
Klark Gejbl
Iako je 1939. pred kamerama izgovarao rečenice koje se i danas citiraju kao temelj moderne filmske istorije Klark Gejbl to očigledno nije radio dovoljno dobro da bi zadovoljio kriterijume Akademije – naime, za ulogu Reta Batlera u klasiku ‘Prohujalo s vihorom’ nije dobio Oskara. Još gore, izgubio ga je od Roberta Donata, koji ga je zaslužio ulogom u ‘Goodbye Mr. Chips’.
Građanin Kejn
Kada danas filmskog kritičara pitate koji je najbolji film svih vremena, klasik Orsona Velsa izvući će iz rukava poput savršeno naučenog i pripremljenog odgovora. Ali to ne znači da su 1941. godine filmski radnici smatrali da je ‘Građanin Kejn’ najbolji film ikada – štaviše, nisu mu dodelili ni Oskara, koji je otišao u ruke Džona Forda za ‘How Green Was My Valley’. Da stvar bude još gora, ‘Građanin Kejn’ bio je nominovan u devet kategorija, a na kraju osvojio samo priznanje za scenario.
Piter O’Tul
Osam nominacija, nijedan Oskara. Jedan od najvećih glumaca svih vremena ujedno je i glumac s najviše nerealizovanih nominacija. Akademija mu je 2003. uručila počasnog Oskara, koji je O’Tul isprva odbio.
Glen Klouz
Još uvek previše aktivna da bi je ‘smirili’ Oskarom za životno delo, Glen Klouz za razliku od svoje kolegice Meril Strip nikada nije nagrađena priznanjem Akademije, iako je toekom karijere bila nominovana čak šest puta.
Pobesneli bik
Jedna od poslednjih šansi za Skorsezea da zasluži Oskara za dela koja su ga obeležila kao jednog od najvećih reditelja ikada bila je nominacija za ‘Pobesnelog bika’ u kategoriji najboljeg filma – ali ništa od toga. Akademija je svoje greške 26 godina kasnije kompenzovala nagrađivanjem inferiornijih naslova iz opusa starog majstora (‘Pokojni’), a te 1980. bokserski film koji je obeležio kraj veličanstvene autorske epohe američkih filmskih sedamdesetih izgubio je od ‘Ordinary People’, drame i rediteljskog prvencaRoberta Redforda.
Dobri momci
Deset godina kasnije, Skorseze opet gubi od zanimljive konkurencije – Kevin Kostner danas se više pamti kao zanimljivi kratkoročni holivudski fenomen, a iako je Skorsezeov povratak gangsterskom filmu s ‘Dobri momci’ u međuvremenu zaradio status klasika, Oskara je izgubio zbog sveopšteg divljenja Kostnerovom ‘Plesu s vukovima’.
Spašavanje redova Rajana
Spielbergov ratni ep doneo je revoluciju u prikazivanju akcije na velikom platnu, ugrejao mnoga srca svojom pričom i napadnim patriotizmom, a potom zaradio pažnju svih ‘proroka’, koji su smatrali da je Oskar za najbolji film neizbežan. Ipak, ‘redov Rajan’ otišao je kući žive glave, ali praznih ruku – Oskara je dobio ‘Zaljubljeni Šekspir’.
Pulp Fiction
Te ’94. najbolje filsmko ostvarenje bilo je Forest Gamp, a tarantinovo ostvarenje odnelo je utešnu nagradu za najbolji scenario.
Miki Rurk
Činilo se neminovnim – miljenik kritike, publike i drugih dodela nagrada bio je Miki Rurk, veliki povratnik u velikoj drami ‘Rvač’, glumeći u neku ruku samog sebe na način koji je zaslužio Oskara. Akademija nije mislila tako pa je ponovo nagradila Šona Pena za ulogu u filmu ‘Milk’.
Robert Altman
Reditelj s najviše ‘praznih’ nominacija – sedam puta u trci, nikada pobednik. Altman je bio nominovan za sve od ‘Nešvila’ i ‘Godsford Parka’ do ‘MASH’-a, ali tek je 2006. nagrađen s počasnim Oskarom, s obzirom da je bilo jasno kako za svog života neće osvojiti niti jedan drugi.
