Proizvođači semenskog krompira još čekaju papire o ispravnosti svoje robe
Proizvođači semenskog krompira u Srbiji zahtevaju od Ministarstva za poljoprivredu objašnjenje zbog čega jedan deo uverenja o priznavanju semenskog useva i rešenja o negativnoj oceni, koja su očekivali još početkom decembra, kasni 60 dana. Nebojša Milosavljević, načelnik fitosanitarne inspekcije u Ministarstvu, saopštio im je juče na skupu u Čačku da će rešenja i uverenja koja nedostaju primiti do kraja ove sedmice, ali su neki od krompiraša ostali uporni u nameri da, uz pomoć advokata, traže odštetu od države zbog ovog propusta.
– Preduzeće „Agromobil“ koje vodim uložilo je prošle godine u proizvodnju semenskog krompira pola miliona evra. Ali, evo, još čekam papire da bih to mogao da iznesem na tržište, iako su svi uvoznici semena u Srbiji svoju prodaju počeli već prvih dana decembra prošle godine. Ne znam više šta mi to radimo? Ako neki naši susedi imaju parolu „kupujmo domaće“, naša bi mogla da glasi – „uništimo domaće“ – rekao je Ratko Vukićević iz Guče, predsednik UO asocijacije „Plodovi Srbije“, koja je i sazvala jučerašnji skup u Čačku.
On ističe da ne ume da objasni svojim višegodišnjim kupcima iz Hrvatske, BiH i Makedonije zbog čega kasni sa isporukom, dodajući:
– Odugovlačenje sa papirima pričinilo nam je veću materijalnu štetu od prošlogodišnje suše. Na žalost, sve ovo već smo videli. Meni se dogodilo da uložim žalbu na jedno negativno rešenje i od Ministarstva tek posle 87 dana dobijem jednostavan odgovor da se žalba odbija.
Iz priče nezadovoljnih krompiraša i njihovih sagovornika razabire se da je problem nastao još u trenutku uzimanja uzoraka za analize sa polja ranih sorti dozrelog krompira avgusta prošle godine. Ispitivanja nije, kao prethodnih leta, obavljala ovlašćena državna laboratorija u Nišu, već je taj posao poveren Institutu za zaštitu bilja iz Beograda. Međutim, direktor te kuće, dr Nenad Dolovac, tvrdi da su prvi džakovi u Institut doneti tek 8. oktobra.
– U roku od 45 dana od prijema svakog džaka analize su morale da budu završene i izveštaje smo posle toga uputili nadležnoj službi ministarstva – kazao je on.
Načelnik Milosavljević ističe da je za proizvođače iz Zlatiborskog okruga do sada urađeno 83 uverenja, a 42 još nisu, za Moravički okrug je 105 urađenih, a 8 još na čekanju, dok su za krompiraše iz Raškog okruga završena sva uverenja. Negativne odluke, odnosno rešenja o nepriznavanju semenskog useva urađena su polovično. Ali, proizvođači traže odgovor na pitanje kako je izgubljeno toliko vremena?
Polemika se razvila i oko pouzdanosti nalaza. Dr Dolovac tvrdi da je tačnost rezultata iz Instituta za zaštitu bilja oko 100 odsto, čemu se usprotivio Ratko Vukićević:
– To je nemoguće. Vodeća sertifikaciona ustanova u svetu, holandski „NAK“, ima pouzdanost od oko 95 odsto, i to sa iskustvom od pola veka. Kako to da je kod pojedinih proizvođača u Srbiji virus pronađen čak u polovini uzoraka, iako na poljima niko nije primetio simptome oboljenja na biljkama. Kad to kažemo onda nam se odgovori da je reč o latentnoj zarazi koju mi, eto, ne vidimo jer je skrivena.
U Srbiji je nekad bilo više hiljada hektara pod semenskim krompirom ali se poslednjih godina proizvodnja ograničila na 500 do 700 hektara godišnje, od čega je virusom ili bakterijama zaraženo između 20 i 30 procenata. Reč je, inače, o skupoj proizvodnji jer ona, pri sadašnjoj ceni od oko 60 dinara za kilogram i u uslovima prošlogodišnje suše koja je prinose svela na prosečnih 10 t/ha, vredi oko 6.000 evra po hektaru.
Krompiraši su s razlogom zabrinuti za budućnost svoje proizvodnje. Počev od toga da će, rekli su, u slučaju ulaska Srbije u EU, proizvodnja semenskog krompira da bude ukinuta, kao u Sloveniji.
Sušna 2012. u Srbiji otvorila je prostor za jelovni krompir iz uvoza, iz Rusije i Belorusije, ali on ne može uvek da pređe granicu. Neki kamioni vraćeni su sa karaule jer ni vizuelno nisu ulivali poverenje, a druge pošiljke beloruskog krompira upućene su nazad posle analize:
– Kod dela uvoznih pošiljki merkantilnog krompira nađena je bakterija klavibakter, i te količine su u postupku vraćanja ili uništavanja – saopštio je Nebojša Milosavljević.
Srbija je, inače, lani uvezla 11.000 tona jelovnog i 4.400 tona semenskog krompira. Od 1. januara ove godine carina na uvoz krompira u Srbiju smanjena je sa 18 na 14 procenata, a od iduće godine uvoz krompira u našu zemlju biće potpuno oslobođen carinskog nameta.
Inače, Ratko Vukićević naveo je da su prošlogodišnji prinosi krompira u Srbiji, umesto uobičajenih 750.000 tona, procenjeni na 300.000 tona, i da je potrebno još 200.000 tona za prehranu stanovništva i preradu do novog roda.
