Alge kao novi izvor isplative, ekološke energije

Svetske avio-kompanije razmatraju korišćenje sintetičkog kerozina koji se dobija iz algi, što se danas smatra jednom od energetskih tehnologija budućnosti sa najvećim potencijalom.

Avioindustrija je prinudjena da smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte, čije prekoračenje znači i velike finansijske kazne, zbog čega želi da proba nova zelena goriva, prenose svetski mediji.

Tako je na primer nemačka Lufthansa, najveći evropski avioprevoznik, dogovorila dugoročnu suradnju sa australijskom kompanijom „Algae Tec“, koja je usavršila tehnologiju uzgoja zelenih algi podobnih za pretvaranje u biogorivo i sintetički kerozin.

Alge imaju veliku energetsku vrednost i relativno visok prinos po kvadratnom metru, a postoje i ekonomski isplative tehnologije njihove prerade u tečno motorno gorivo.

Širom sveta ulažu se milijarde dolara u razvoj tehnologija uzgoja i prerade algi, a australijska kompanija je medju svetskim liderima u toj oblasti.

„Algae tec“ je razvila industrijski proces uzgoja algi u kome je ključno gorivo za njihov rast ugljen dioksid.

Radi se o potencijalno revolucionarnoj tehnologiji, jer je emisije ugljen dioksida jedan je od najvećih problema globalne energetike, zbog toga što su uvodjenjem sistema naplate tog gasa, vlasnici evropskih termoelektrana na ugalj suočeni sa potencijalno ogromnim troškovima.

S druge strane, emisije CO2 glavni su uzročnik globalnog zagrevanja i klimatskih promena koje poslednjih decenija pogadjaju planetu. Sada je taj ugljen dioksid, umesto u atmosferu, moguće preusmeriti u proizvodnju algi, koje će kasnije biti preradjene u biogorivo – ekološku zamenu za naftne derivate. To je moguće i kad se radi o visokosofisticiranim derivatima kakvo je i mlazno gorivo koje koriste avioni.

Najavljeno je da će Lufthaza i „Algae tec“ fabriku goriva iz algi graditi negde na području Evrope. Iako vrednost projekta još nije objavljena, saopšteno je kako će trošak investicije u potpunosti snositi nemačka kompanija koja se ujedno obvezala i na otkup najmanje 50 procenata proizvodnje.