Srbija postala članica Međunarodne unije za nove biljne sorte
Republika Srbija postala je članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV), a prijem u tu organizaciju treba da joj omogući bolji plasman sadnog materijala i veću zaštitu domaćih sorti na inostranim tržištima.
Pristupanjem toj međunarodnoj uniji, države članice pokazuju težnju da zaštite oplemenjivače bilja na osnovu principa koji su širom sveta dobili priznanje i podršku, a država članica ima mogućnost da kroz članstvo u UPOV-u učestvuje i koristi se iskustvima drugih država, objavljeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Srbija je 5. januara postala 71. članica te unije, a prethodno je kao neophodan preduslov u potpunosti uskladila svoju zakonsku regulativu i sistem zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti sa UPOV Konvencijom iz 1991. godine, usvajanjem niza zakona iz te oblasti.
Usvojen je Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti (2009), Zakon o potvrđivanju UPOV Konvencije (2010) i Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti (2011).
Prijemom u članstvo će se intenzivirati saradnja država članica usmerena na ispitivanje biljnih sorti, gde jedna zemlja članica prihvata rezultate ispitivanja sorti drugih zemalja članica, kao osnovu za dodelu oplemenjivačkog prava.
Na ovaj način se smanjuju troškovi funkcionisanja sistema zaštite, a oplemenjivačima se omogućava da zaštite svoje sorte u drugim zemljama uz niže troškove i da na taj način ostvare širi plasman svog semena i sadnog materijala na inostrana tržišta.
Članstvo u UPOV-u imaće uticaj na poljoprivredne proizvođače, oplemenjivače, proizvođače semenskog i sadnog reprodukcionog materijala, kao i na državu u celini, u smislu regulisanja pitanja zaštite intelektualne svojine u svim sferama, istakli su u Ministarstvu.
Takođe, doprineće i povećanju tržišne konkurentnosti domaćih proizvoda na svetskom tržištu, uz upotrebu velikog broja novih zaštićenih sorti, koje se odlikuju boljim proizvodno-tehnološkim svojstvima, većim prinosima, otpornijih na bolesti i štetočine, čime će se omogućiti kvalitetnija biljna proizvodnja.
– Povećaće se ostvareni prihodi proizvođača, a time i bruto nacionalni dohodak, uz povećanje ekonomičnosti proizvodnje – navedeno je u saopštenju.
