Ko će u drugi krug privatizacije na Balkanu?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Ko će u drugi krug privatizacije na Balkanu?

    Pritisnute manjim prilivima stranih direktnih investicija, sve skupljim i težim zaduživanjem, “minuse” u državnim kasama pokušaće da pokriju drugim talasom privatizacije – rasprodajom državnih preduzeća koja do gazda nisu došla u prvom krugu.

    Srbija za drugi krug kandiduje “Telekom Srbije”, “Jat Airways”, “Galeniku”, “Železaru Smederevo” i delimično RTB “Bor”, kako pokazuje analiza Svetske banke. Privatnim investitorima tokom naredne godine mogla bi da bude ponuđena i “Pošta i Telekom Kosova”.

    U Crnoj Gori na tenderu, aukciji ili kroz strateško partnerstvo privatnici bi mogli da preuzmu čak devet preduzeća – tu su “Montenegro, transport i logistika”, “Montenegro Airlines”, “Kontejnerski terminal i generalni tereti Bar”, “Zora”, “Jadransko brodogradilište”, “Budvanska rivijera”, “Ulcinjska rivijera”, “Institut crne metalurgije” i “Fabrika elektroda”.

    Makedonija razmišlja o privatizaciji četiri preduzeća – “OHIS”, “EMO Ohrid”, “Tutunski kombinat” i jednog pogona vojne industrije “11. oktombri eurokompozit”. Stručnjaci Svetske banke, međutim, upozoravaju vlade država zapadnog Balkana da u drugom talasu na ponavljaju pređašnje greške.

    – Zbog malog priliva stranih direktnih investicija, države planiraju novi talas privatizacije – kaže Željko Bogetić, vodeći ekonomista Svetske banke. – Ukoliko se preduzeća privatizuju na pravi način, privatizacije mogu da donesu investicije i nove tehnologije. Važno je da se ovog puta to učini, imajući u vidu iskustvo iz prethodnog talasa privatizacije.

    Dva su glavna nauka za zemlje zapadnog Balkana kojih bi valjalo da se drže u potrazi za kupcima preostalih državnih preduzeća. Jedan se odnosi na transparentnost procedura prodaje, jer je to jedini način da se pronađe što bolji kupac.

    – Drugi nauk je način korišćenja prihoda – dodaje Bogetić.

    – U prošlom talasu zemlje su taj novac mahom iskoristile za pokrivanje tekućih rashoda, a to nikako nije dobra praksa. Ti prihodi bi trebalo da se iskoriste za smanjivanje javnog duga, koji je skup, ili eliminisanje kašnjenja države u plaćanjima. Rešenje je i u ulaganju u infrastrukturu.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE