Mito za ispit na fakultetu najčešće 300 evra

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Mito za ispit na fakultetu najčešće 300 evra

    Mito za polaganje ispita na fakultetima u Srbij inajčešće iznosi oko 300 evra, ali se novac ne daje direktno profesoru već posredniku, pokazali su rezultati istraživanja korupcije u visokom obrazovanju koje je 21. decembra u Beogradu predstavila Beogradska otvorena škola.

    Vrlo mali procenat studenata smatra da je adekvatna kazna za korumpiranog profesora zatvor, a većina misli da treba da dobije otkaz. Većina akademaca podržava ideju o javnoj pohvali dobro ocenjenih profesora odnosno javnu opomenu na sajtu fakulteta za profesore kojima su studenti dali niske ocene.

    Istraživanje je realizovano u saradnji sa švedskom organizacijom Ulof Palme na uzorku od 1.800 studenata na dvadesetak fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.Istraživanje se sastojalo iz anketa, dubinskih intervjua i fokus grupa, s tim da nisu svi studenti odgovarali na sva pitanja.

    Kao primere koruptivnih radnji studenti su navodili zahteve profesora da studenti kod njih idu na privatnu nastavu, plaćanje taksi na fakultetima, udaljavanje sa ispita bez obrazloženja i zahteve za mitom da bi se izašlo na ispit.

    Na novosadskim fakultetima skoro 40% studenata ocenilo je da najviše 10% studenata nudi novac, usluge ili poklone da bi položili ispit. Petina njih smatra da to čini između 10 i 30% njihovih kolega studenata, a isto toliko njih veruje da između trećine i polovine svih studenata daje mito da bi položili ispit.

    Rezultati su slični i u delu odgovora koji se odnose procene o profesorima koji primaju mito. Skoro 40% studenata misli da to radi najviše 10% profesora, 16% ima uverenje da mito prima od 30 do 50% profesora, a 36% akademca smatra da je korumpirano više od polovine profesora.

    Na pitanje da li znaju cenu za određeni ispit, 15% je odgovorilo da zna, a 40% je dalo negativni odgovor.

    Na pitanje kome se najviše nudi mito, 16% studenata misli da se nudi profesoru, 25% posredniku, a petina nekome ko radi u administraciji. Oko 15% studenata označilo je asistena kao posrednika u davanju mita.

    Profesorska Pravnog fakulteta i članica odbora Agencije za borbu protiv korupcije Radmila Vasić kazala je da nema informacija o rasprostranjenosti novčanog mita na fakultetima, ali da je “rasprostranjeno ili ušlo u naviku davanje usluga”. Ona je navela da se za slučajeve korupcije u obrazovanju teško saznaje jer oba aktera u tom procesu imaju koristi.

    Prema oceni Mihaila Gajića iz Beogradske otvorene škole, “poražavajuće mali broj” studenata spreman da prijavi korupciju što se može objasniti strahom studenata od profesorske solidarnosti.

    Istraživanje je pokazalo da studenti najviše veruju šefu katedre i njemu bi korupciju prijavila trećina studenata, studentskom parlamentu bi se obratila četvtina studenata, profesoru od poverenja 15%, a dekanu 8% studenata.

    Gajić je istakao da postoji mali, ali jak otpor korupciji jer vrlo mali broj studenata smatra da profesor treba krivično da odgovara za korupciju.

    Kad je reč o kažnjavanju studenata koji učestvuju u korupciji, skoro 40% smatra da je dovoljna opomena, 19% smatra da bi to trebalo da bude obnova godine, a 10% se zalaže za belešku u diplomi.

    Prema rečima Gajića, u dubinskim intervjuima profesori su se založili za blaže kazne studenata jer “profesori imaju više moći i životnog iskustva, stariji su i moraju da snose veću odgovornost za prekršaje”.
     

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE