Libération: Snažna kriza evropskih medija

Tportal na svom sajtu prenosi statistički izveštaj francuskog Libérationa o tome kako se gledajući trenutnu situaciju legitimno može govoriti o snažnoj krizi evropskih medija.

Fenomen, iako panevropski, ipak je nešto izraženiji na jugu kontinenta. U Grčkoj su tako u poslednje dve godine zatvorena tri dnevna lista, dok su u Italiji, Portugalu i Španiji najavljene mere štednje i tzv. planovi restrukturiranja (eufemizam za otkaze) u nizu medijskih kuća.

Veliki španski dnevni list El País prijavio je gubitak od 60 posto u prihodima od oglašavanja u periodu od 2007. do 2012. Stoga bi se plan restrukturiranja odnosio na trećinu zaposlenih, tačnije 149 novinara, dok bi ostalima plata bila smanjena za 15 posto. Italijanski Corriere della Sera namerava da otpusti oko stotinu zaposlenih, dok je portugalski Público već otpustio 48 zaposlenih od ukupno 250.

Ali i na ostatku kontinenta može se jasno pratiti kriza klasičnih, štampanih medija. Francuska je samo u ovoj godini izgubila dva dnevna lista. ‘France-Soir’ je definitivno ugašen, dok je ‘La Tribune‘ prešao u online verziju i na nedeljni format.

U Nemačkoj su takođe ugašena dva dnevna lista, levo intonirani Frankfurter Rundschau koji je izlazio od 1945. i Financial Times Deutschland, pokrenut 2000., a čak je i uticajni nedeljnik Der Spiegel, sa 900 000 prodatih primeraka, najavio mere štednje zbog 10-postotnog gubitka u prihodima od oglašavanja.

U Velikoj Britaniji grupa Guardian News&Media, koja poseduje i The Guardian i The Observer, najavila je ukidanje 68 radnih mesta u sklopu plana uštede od sedam miliona funti. Belgijski Le Soir već je izgubio 20 posto osoblja tokom protekle četiri godine, sprema se i novih tridesetak otkaza, a nova otpuštanja najavio je i švajcarski Le Temps, što direkcija objašnjava time da se nije dostigao ciljani profit u 2011.

Sveukupno gledajući, promet evropskih štampanih medija pao je za 3,4 posto između 2010. i 2011. prema Svetskom udruženju novina i novinskih izdavača (WAN-Ifra). U istom periodu, pad je u SAD-u iznosio 4,3 posto, a rast je zabeležen u Aziji (3,5 posto), na Bliskom istoku (4,8 posto) i na severu Afrike.

Kako izaći iz krize?

Tvrdi se da je situacija u SAD-u već pre 10 godina dala naslutiti aktualnu evropsku krizu medija, koju tek delimično objašnjava i ekonomska kriza. Nove čitalačke navike, pad prodaje štampanih primeraka, pad prihoda od oglašavanja, konkurencija besplatnih informacija na webu, već su standardni faktori koji se spominju u krizi klasičnih medija.

Ako se američki model i uzme kao eventualni poslovni orijentir, za evropske medije teško je zamisliti optimističan razvitak u bliskoj budućnosti. Drži se da se vrh krize dosegnuo 2008. s ukupno 13.000 otkaza novinarima u SAD-u, ali sveže vesti samo potvrđuju negativnu tendenciju.

Na primer, Newsweek krajem godine prelazi u online format, a New York Times najavio je novi plan tzv. ‘dobrovoljnih odlazaka’. Brojni američki mediji već su usvojili ‘paywall’ metodu koja online čitataocu dopušta određeni broj besplatnih pregleda članaka na internetu, nakon čega pristup valja platiti u obliku pretplate.

Evropski model je ponešto drugačiji. Tako se internet sadržaj novine deli često na onaj besplatni i na tzv, ‘premium’, rezervisan za pretplatnike. Iako paywall metoda nije dovoljna da kompenzuje sve gubitke novina, i New York Times i Financial Times već sad imaju više online pretplatnika od klasičnih te se može očekivati preseljenje poslovnog modela u Evropu.

Drugi model izlaska je krize jeste ulaganje u tehnologiju tableta. Samo ih je u Evropi prodato oko 13 miliona primeraka u 2011, a prema statistikama, za 75 posto povećalo se vreme čitanja novinskih članaka. Stoga niz evropskih novina, kao što su belgijski Le Soir, francuski Les Echos, britanski The Times, nudi udruženu pretplatu na novinski sadržaj i na tablet u nadi da će barem donekle konsolidovati gubitke.

Još jednim manevrom, zasad neizvesnim, evropske novine nastoje doći do naplate svojih sadržaja. Šest evropskih zemalja – Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Španija i Portugal – zalažu se za usvajanje novog zakona koji bi primorao Google da plati autorska prava novinama za indeksiranje njihovih sadržaja u pretrazi. Francuska vlada je zasad imenovala predstavnika koji će pregovarati između Googlea i novinskih izdavača. Rok za pregovore ističe krajem godine, kada bi se trebalo prionuti i izradi zakona.