Srbija: Dve trećine građana ne želi da se druži sa LGBT osobama
U Srbiji postoji visok stepen homofobije što potvrđuje podatak da dve trećine građana ne želi da se druži sa LGBT osobama, kaže Dušan Ignjatović.
Direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava je na otvaranju seminara posvećenog borbi protiv diskriminacije gej osoba rekao da je pravni okvir u Srbiji koji se odnosi na ljudska prava dobar i da je u toku izrada antidiskriminacione strategije u okviru koje će biti planirana primena sistemskih mera. “Srbija je u januaru 2012. godine pristupila projektu Saveta Evrope za sprečavanje diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta“, kazao je Ignjatović i dodao je pristupanje projektu bila „potreba ali i odgovoran potez“.
On je naveo da izveštaji Beogradskog centra za ljudska prava i Gej strejt alijanse kontinuirano ukazuju na prisustvo homofobije u društvu i kao primer naveo da bi polovini populacije smetalo da im LGBT osobe stanuju u susedstvu. “Svedoci smo raznih stvari – od podsmešljivih komentara do govora mržnje i otvorenih pretnji napadima“, rekao je Ignjatović.
Prema njegovim rečima, 60 odsto građana se protivi tome da gej osoba ili lezbejka budu na rukovodećem mestu u državi, dve trećine građana se ne bi družilo sa nekom LGBT osobom a tri četvrtine je protiv toga da vaspitači dece budu ošobe druge seksualne orijentacije. On je dodao da se Srbija po tome ne razlikuje mnogo od zemalja u okruženju a da se takvo stanje često opravdava tradicionalnim i kulturnim vrednostima, nesklonošću da se prihvati nešto novo i konzervativinm stavovima.
Ignjatović je rekao da je potrebno smanjiti jaz između populacije i LGBT osoba što će, kako je ocenio, verovatno biti dugotrajan proces, ali da se mora težiti ravnopravnosti svih.
Direktorka Direktorata za ljudska prava i nediskiminaciju Saveta Evrope Marija Očoa-Lido podsetila je da Evropska konvencija za ljudska prava zabranjuje bilo koji oblik diskriminacije i da je borba protiv diskriminacije i netolerancije jedan od najvažnijih zadataka Saveta Evrope.
Ona je ocenila da je današnji skup pozitivan signal za Srbiju i pozdravila je pristupanje Srbije projektu Saveta Evrope za borbu protiv diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Skup u Palati federacije predstavlja inicijalni skup u okviru tog projekta Saveta Evrope usmerenog na poboljšnje položaja LGBT osoba.
Očoa-Lido je ukazala na preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta iz 2010. godine kao ključni pravni instrument kojim su obuhvaćeni različiti apsekti prava LGBT osoba – od zdravstva, do pitanja azila.
Šefica Odseka za LGBT pitanja u Savetu Evrope Anakjara Čeri ocenila je da sve zemalje Saveta Evrope moraju na ovaj ili onaj način da se pozabave pitanjem položaja LGBT osoba, bez obzira na različite zakone i prakse i stavove stanovništva. Ona je rekla da je cilj projekta da podrži napore na unapređenju položaja LGBT osoba navodeći da u projektu učestvuje šest zemalja – Albanija, Italija, Letonija, Crna Gora, Poljska i Srbija.
Predstavnica Saveta Evrope Karina Forsit-Lot rekla je da će se u okviru projekta razmotriti šta je potrebno da se uradi na unapređenju položaja LGBT osoba sa različitim relevantnim akterima – od vlasti, do nevladinog sektora, i da će biti pripremljen opšti akcioni plan. Savet Evrope će, prema njenim rečima, ponuditi stručno znanje, pomoć i obuku, kao i finansijsku podršku za aktivnosti poput podizanja svesti.
U okviru projekta biće organizovane obuke u različitim oblastima, od medija, obrazovanja i zdravstva, do policije. Seminar „Borba protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta“ organizovala je Kancelarija za ljudska i maninska prava u saradnji sa Savetom Evrope.
