NATO bombe uzrok raka u Srbiji

Dramatičan porast broja obolelih od malignih tumora u Srbiji ne može da se zaustavi! Sledeće godine od karcinoma svih vrsta samo u centralnom delu Republike, ne računajući teritoriju KiM, moglo bi da oboli čak 40.000, a da umre od 22.000 do 23.000 ljudi. To bi bilo za 3.000 više obolelih, i za 1.000 do 2.000 više umrlih nego što je, prema poslednjim podacima, zvanično evidentirano 2010.

Profesor dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka i koautor u utorak predstavljene knjige „Zločin u ratu, genocid u miru“, za ovu zastrašujuću „prognozu“ optužuje radioaktivnu municiju, kojom je tokom bombardovanja 1999. godine zasuta Srbija.

– Projekcije su užasne čak i ako učestalost tzv. solidnih tumora nastavi da raste godišnje, kao i dosad, za dva odsto, a kamoli ako se, što je mnogo verovatnije, bude povećavala – kaže profesor Čikarić, za „Novosti“. – Eksploziju malignih tumora, nažalost, tek možemo da očekujemo, zato što je radioaktivni materijal ostao na našim prostorima. Oko 15 tona osiromašenog uranijuma, kao i plutonijum bačen na Srbiju, delovalo je, deluje, i delovaće naredne četiri i po milijarde godina!

Njegove pogubne posledice po zdravlje ljudi, tvrdi profesor Čikarić, već se očitavaju i kroz statistiku o broju obolelih i umrlih od raka. Od 2001. do 2010. godine broj novih slučajeva karcinoma povećan je za 20 odsto, a smrtnost od raka za 25 odsto.

– Leukemije i limfomi, koji čine pet odsto svih tumora, u drastičnom su povećanju – upozorava prof. Čikarić. – Od 2001. do 2010. godine njihova učestalost je povećana za 110 odsto, a smrtnost od ovih bolesti čak za 118 odsto. To znači da godišnje beležimo porast obolevanja od leukemija i limfoma za 11 odsto, a porast mortaliteta za 12 odsto. Njihova ekspanzija je počela 2006. godine, znači sedam i po godina posle bombardovanja, a porast obolevanja se i dalje beleži. Do ovih podataka nismo došli napamet, već na osnovu ozbiljnog istraživanja na uzorku od 5,5 miliona stanovnika centralne Srbije.

Poklapanje porasta obolevanja, prvo od leukemija i limfoma, a kasnije i od solidnih tumora, sa latentnim periodom posle bombardovanja, za profesora Čikarića je siguran znak da se 1999. godine dogodilo nešto što je zagadilo životni prostor.

Smrtonosi otpad doneli u Beograd

Od bombardovanja je prošlo 13 godina, a i dalje se uglavnom konstatuje da nema dokaza koji bi u vezu doveli porast obolevanja od raka i upotrebu radioaktivne municije.

– Kod nas je zračenje 8.600 bekerela po stanovniku, a toleriše se godišnja doza od 80 bekerela – upozorava prof. Čikarić.

– To što smo jedan deo tog materijala pokupili iz Pčinjskog okruga je dobro, ali loše je to što je on preseljen u Vinču, pa smo smrtonosni otpad smestili nadomak Beograda.