Utrostručen broj obolelih od sepse
Jedan od velikih problema savremene medicine su bolničke infekcije koje su u velikom porastu. Broj obolelih od sepse u protekloj deceniji se čak utrostručio, pa tako u svetu svake četiri sekunde jedna osoba umre od sepse, odnosno trovanja krvi. Veoma je važno da se infekcija na vreme otkrije.
“ Mortalitet od sepse i dalje je jako visok. Smatram da je kod sepse koja nije praćena drugim manifestacijama, da je mortalitet 25 procenata, a kod sepse čiji tok ide u septički šok mortalitet može biti do 60 procenata. Smatra se da svaki četvrti pacijent umre“, objašnjava Radmilo Janković, anesteziolog i šef Službe reanimacije Klinike za vaskularnu hirurgiju KC Niš.
Lekari upozoravaju da je najbolji način prevencije sepse skraćivanje perioda bolničkog lečenja. Sami pacijenti, naročito pre planiranih operacija, morali bi da poprave zube i izleče i najmanju infekciju. Umesto toga mnogi ih, nesvesni opasnosti, čak prikrivaju.
Bolničke infekcije izazivaju bakterije, virusi , gljivice, prioni. Zbog nekontrolisane i prekomerne upotrebe antibiotika bakterije postaju sve otpornije i opasnije. I sami lekari, posebno hirurzi, u profilaksi prekomerno koriste antibiotike što ne bi smeli da čine.
„Nijednom bolesniku ne sme se dati antibiotik, pa ni onom koji ima sepsu, dok se ne uzmu svi uzorci za izolaciju. Zašto? Pa nema uspeha ako ne izolujete bakteriju. Ne možete odrediti dužinu lečenja“, kaže Miomir Pelemiš, načelnik Odeljenja za kliničku farmakoterapiju, Klinike za infektivne bolesti KCS.
I zdravstveno osoblje mora pojačati mere higijene i antisepse.
„Ne može kroz intenzivnu negu da se šeta bez maske i rukavica. Svako mora ko radi sa bolesnikom u intenzivnoj nezi da ima masku, mora da ima rukavice“, dodaje dr Pelemiš.
Od 2010. godine sepsa je uvrštena u hitna stanja u medicini i treba da se leči istom brzinom i efikasnošću kao i srčani ili moždani udar.
