U Evropi nije jednostavno otpustiti radnika
Troškovi otpuštanja radnika u zemljama srednje i istočne Evrope u proseku su duplo niži nego što je to slučaj na Zapadu.
Poslodavci najviše otpremnine i ostale dažbine prilikom otpuštanja plaćaju u Belgiji, Švedskoj i Holandiji. Otkazi su skupi i u Italiji i Austriji, a trenutno je poslati radnika na biro najjeftinije u Letoniji, Češkoj i Švajcarskoj.
Najnovije istraživanje konsultantske firme „Deloitte“ i belgijskog advokatskog društva „Laga“, koje je rađeno u 22 evropske zemlje, pokazuje da u celoj Evropi nije jednostavno otpustiti radnike. Razlozi za to leže u zakonskoj regulativi koja poslodavcima postavlja niz ograničenja i tako proces otpuštanja čini vrlo zahtevnim. Osim toga, sudska praksa je pokazala da otpušteni radnici tužbama vrlo često uspevaju da se vrate na posao.
S obzirom na ekonomsku situaciju u evrozoni, veliki broj zemalja rešio je da promeni praksu i izmeni propise koji se odnose na otpuštanje radnika. Tako su značajno jednostavnije otpuštanje od ove godine uvele Italija i Španija. Međutim, nove zakonske odredbe na snazi su tek nekoliko meseci, pa je premalo vremena za detaljnije analize o učinku takvih promena. Italija je, na primer, smanjila troškove otpremnina, koje su bile među najvećima u Evropi, dok je Španija omogućila poslodavcima lakše otpuštanje zbog poslovnih razloga koji su proteklih godina vrlo često uslovljeni krizom.
Što se tiče otpremnina, najvelikodušniji poslodavci su u Španiji, Italiji i Švedskoj. Donedavno, svaki otpušteni Španac je imao pravo na otpremninu u iznosu od 12 mesečnih plata, a svakog Italijana očekuje skoro jedna mesečna plata za svaku godinu rada. U Švedskoj, zaposleni nema zakonsko pravo za otpremninu, međutim, otpremnina u iznosu 6-15 mesečnih zarada je obično napisana u ugovorima.
Kada je reč o istočnoj i centralnoj Evropi, iznos otpremnine najčešće zavisi od godina staža, i kreće se između jedne i tri mesečne zarade. Nešto bolje prolaze otpušteni radnici u Letoniji, jer oni mogu da dobiju i do četiri mesečne zarade u zavisnosti od radnih godina. Mađari smogu da dostignu i do šest mesečnih zarada, ako im radni odnos traje duže od 20 godina.
