Rumunski bum u proizvodnji struje iz energije vetra

Rumunija je za dve godine napravila bum u proizvodnji struje iz energije vetra i izgradila vetrenjače snage 2.000 megavata, izjavio je predsednik Rumunske asocijacije za energiju vetra Jonel David.

„U 2009. imali smo samo 14 megavata kapaciteta za proizvodnju struje iz energije vetra, a bum u razvoju počeo je 2010. godine“, rekao je David novinarima iz Srbije koji su obišli najveći kopneni vetropark u Evropi Fantanele u Rumuniji.

On je naveo da je plan da se tokom 2013. godine na mrežu priključi još 900 megavata struje iz vetrenjača i dostigne kapacitet od 2.900 megavata.

David je dodao da izgradnja vetrenjača košta oko 1,6 miliona evra po megavatu. To znači da će investicije u vetroparkove u Rumuniji od 2010. do 2013. dostići 4,6 milijardi evra. Prema njegovim rečima, vetroparkovi u Rumuniji nalaze se u tri oblasti – Dobrudža, uz obalu Crnog mopra, gde su „Fantanele“, na granici sa Moldavijom i na području istočnog Banata, uz granicu sa Srbijom.

Proizvodjači struje iz energije vetra trenutno dobijaju 15,5 evro centi za kilovat sat, kazao je David i precizirao da u Rumuniji ne postoje fid-in tarife, kao u Srbiji. Kako je objasnio, proizvodjači dobijaju 4,5 evro centi po kilovat satu i dva „zelena sertifikata“ za kojima se za kilovat dobija po oko 5,5 evro centi. Nakon 31. decembra 2017, proizvodjači će dobijati samo jedan sertifikat, dodao je.

David je kazao da je cena struje sa porezima u Rumuniji oko 10 evro centi po kilovat satu. U Srbiji struja sa porezom košta oko 6,5 evro centi po kilovat satu.  

David je kazao i da proizvodjači ne mogu direktno da izvoze struju proizvedenu u vetroparkovima, već moraju da je prodaju trgovcima u Rumuniji.

Kako je procenio David, na elektroenergetsku mrežu u Rumuniji može da se priključiti izmedju 5.000 i 6.000 megavata struje iz energije vetra.

Vetroprak „Fantanele“ nalazi se nadomak luke Konstanca i obale Crnog mora i ima 240 vetrenjača ukupne instalisane snage 600 megavata. U tom vetroparku u prošloj godini dobijeno je 1,9 odsto ukupne proizvodnje struje u Rumuniji. Razvoj i izgradnju realizovala je američka kompanija „Continental Wind Partners -CWP“ koja je vetroelektranu prodala češkoj energetskoj kompaniji ČEZ za 1,1 milijardu evra. To predstavlja najveću direktnu stranu investiciju u Rumuniji.

Vetropark se prostire na teritoriji veličine šest sa 12 kilometara i na 240 stubova visine 100 metara ima instalirane vetroturbine snage 2,5 megavata, sa rotorima prečnika 99 metara. Gradnja je startovala u septembru 2008. godine, a prve vetroturbine podignute su u avgustu 2009. i puštene u rad u junu naredne godine. U prvoj fazi izgradjeno je 139 vetrogeneratora, a potom još 101, dok je poslednja turbina priključena na mrežu 21. novembra 2012. Za podizanje jednog stuba vetrenjače potrebno je 15 radnih dana, kazali su predstavnici kompanije u vetroparku „Fantanele“.

Kako su rekli novinarima stručnjaci ČEZ-a, prosečna brzina vetra u vetroparku „Fantanele“ je sedam metara u sekundi, a da vetar u toj oblasti duva 300 dana godišnje. Vetrogeneratori su aktivni pri brzini vetra od tri do 25 metara u sekundi, a mogu da izdrže orkanski vetar brzine od 50 metara u sekundi, odnosno 180 kilometara na sat.

Prosečna dnevna proizvodnja jedne jedinice je 10 megavat-časova, dok je 15 kilometara je udaljenost izmedju transformatora i najudaljenije turbine. Period uhodavanja turbina traje šest meseci i u tom periodu se otklanjaju greške nastale pri prvom postavljanju vetrogeneratora.

Za devet meseci ove godine, Fantanele su obezbedile struju za više od 600.000 domaćinstava, a izgradnja velikog vetroparka imala je značajan uticaj na lokalnu ekonomiju, pre svega kroz angažovanje domaćih firmi, njihove mehanizacije i 500 radnika na izgradnji.

Izgradjeno je i 137 kilometara pristupnih puteva koje sada koristi lokalno stanovništvo. Veliki deo zemljišta zakupljen je od rumunskih poljoprivrednika na 49 godina po ceni od 3.000 evra godišnje.

Električna energija iz vetroparka predstavlja gotovo 10 odsto ukupne energije koju Rumunija dobija iz obnovljivih izvora.

Kompanija CWP osnovana je 2007. godine u SAD i jedna je od najvećih svetskih kompanija koja se bavi razvojem i izgradnjom vetroparkova. Trenutno je angažovana na projektima kapaciteta oko 5.000 megavata u zemljama centralne i jugoistočne Evrope – Poljska, Rumunija, Bugarska i Srbija, i u Australiji. U septembru ove godine kompanija „Continental Wind Partners -CWP“ preselila je centralu iz Londona u Beograd odakle sada vodi sve evropske aktivnosti.

Kompanija „Continental Wind Partners -CWP“ planira naredne godine da počne izgradnju vetroparka u Srbiji, u Kovinu, snage do 170 megavata, najavio je predsednik te kompanije Mark Krendal.

Srbija još nema ni jedan vetropark, a prihvatila je obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa 21,2 na 27 odsto.

Kompanije članice Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA,) medju kojima je i „Continental Wind Partners -CWP“, zainteresovane su da izgrade prve vetroparkove u Srbiji i ulože 1,5 milijardi evra u vetroelekrane instalisane snage veće od 1.000 megavata.