Energetski sporazum s Italijanima nema greške
Cena od 15,5 evrocenti po kilovat satu struje iz hidroelektrana koje bi zajednički izradili osam puta viša od trenutne proizvodne cene.
Vlada Srbije usvojila je nepromenjen tekst energetskog sporazuma sa Italijom i vratila ga u Skupštinu na usvajanje po hitnom postupku, potvrdila je ministar energetike Zorana Mihajlović i dodala da bi sporazum u narednih 10 do 15 dana trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, a zatim i da se usvoji.
Praktično nije izmenjeno ništa u sporazumu sa Italijanima, istakla je ona i precizirala da aneks jedan, u kom su nabrojani projekti koji će biti realizovani, odnosno hidroelektrane koje će biti izgrađene, nije promenjen.
Obaveza Srbije, dodala je, bila je da sa italijanskim partnerima proveri da li je taj aneks prihvatljiv, jer su se u međuvremenu pojavljivali još neki projekti i predlog Republike Srpske da promeni određene projekte, od čega se na kraju odustalo.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma sa Italijom o saradnji u oblasti energetike povučen je 31. oktobra iz skupštinske procedure, jer su bile neophodne dodatne aktivnosti da bi aneks projekata bio kompletan. Sporazum nije samo između Srbije i Italije, već se odnosi i na elektrane na srednjoj Drini, a u sporazumu učestvuje i Republika Srpska.
Sporazum dve vlade, srpske i italijanske, potpisan je u Rimu 25. oktobra 2011. godine, prilikom čega se italijanska vlada obavezala da otkupi svu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora u hidroelektranama koje će zajednički graditi EPS i italijanska kompanija „Seći energija“.
Tada je dogovoreno da će cena biti 155 evra po megavatu za energiju, što znači da je cena od 15,5 evrocenti po kilovat satu za plasman struje iz Srbije na italijansko tržište skoro osam puta viša od proizvođačke cene u Srbiji. U tom slučaju bi prihod EPS-a od prodaje struje iz zajedničkih projekata sa Italijanima bio četiri puta viši nego da je kompanija sama investirala u taj projekat.
Iako juče niko od onih koji su učestvovali u dogovaranju s Italijanima nije zvanično hteo da komentariše da li je bilo potrebe da se sporazum povlači iz Skupštine, svi se slažu u jednom da je dobro što je i naknadna provera potvrdila da u celom projektu nema ništa sporno i da priča o tome kako će sva zelena energija ići Italijanima, a da Srbija poklanja svoje resurse, ne stoji.
Boban Petrović, savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije, kaže da je javnost vrlo malo bila upoznata s detaljima ovog sporazuma i da je to najverovatnije i bio glavni razlog zbog kog je povučen iz procedure.
„S obzirom na to da je sporazum po hitnom postupku vraćen u Skupštinu pretpostavlja se da spornih tačaka nema i da je posao isplativ za Srbiju“, kaže Petrović.
Kako se može videti i na sajtu vlade sporazum predviđa gradnju deset hidroelektrana na Ibru (između Raške i Kraljeva) ukupne instalisane snage od 117 megavata, tri na srednjoj Drini, između donje vode HE Bajina Bašta i akumulacija HE Zvornik, ukupne instalisane snaga 235 megavata. U planu je i nadogradnja kapaciteta HE Bajina Bašta nove instalisane snage od 40 megavata.
Sporazum dve vlade predviđa da se struja iz hidroelektrana na Drini prenosi preko Srbije i Crne Gore, a zatim podvodnim kablom preko Jadranskog mora do Italije.
Italiji je zelena energija neophodna kako bi sa sadašnjih osam povećala proizvodnju struje iz obnovljivih izvora na 17 odsto i tako ispunila ciljeve koje je postavila Evropska unija do 2020. godine. Inače, već je i formirano zajedničko preduzeće EPS-a i kompanije „Seći“za realizaciju projekata na Ibru, a investicija je vredna oko 350 miliona evra.
