„Južni tok“ kreće polaganjem cevi u Crno more
Izgradnja gasovoda „Južni tok“, kako sada stoje stvari, neće se više odlagati. Naime, očekuje se da će posao startovati veoma brzo jer je za početak narednog meseca najavljeno polaganje cevi u Crno more u Rusiji.
Tako će, izgleda, posle više godina razgovora, pregovaranja, uključivanja, pa i isključivanja više zemalja u ovaj međunarodni infrastrukturni objekat, biti okončano razmatranje o potrebi izgradnje ovog gasovoda koji će ruski gas dopremati u Evropu.
Dakle, izgradnja počinje početkom decembra polaganjem cevi u Crno more, dok će se Srbija ovom projektu, praktično, priključiti odmah posle toga.
Naime, kako je najavio generalni direktor JP „Srbijagas“ Dušan Bajatović, izgradnja deonice „Južnog toka u Srbiji počeće 20. decembra, radovima na izgradnji kompresorske stanice u Bačkom Dobrom Polju.
Planirano je da izgradnja gasovoda „Južni tok“ traje nekoliko godina, a da prve količine gasa poteku do kraja 2015. godine. Pun kapacitet gasovoda “Južni tok“, od oko 63 milijarde kubnih metara prirodnog gasa, trebalo bi da bude dostigut do kraja 2017. godine. Gas koji se bude transportovao ovim gasovodom obezbediće nov pravac snabdevanja Evrope gasom iz Rusije, a zemlje kroz koje će gasovod prolaziti će, s jedne strane, imati sigurnost i stabilnost snabdevanja, a ostvarivaće i prihode od tranzitnih taksi. Takođe, postojanje ovog gasovoda obezbeđuje mogućnost da se poboljša snabdevanje gasom i onih zemalja koje nisu na trasi.
Naravno, treba reći i da se izgradnji „Južnog toka“ nije pristupilo bez analize tržišta i potreba potrošača za gasom. Naime, potrošnja prirodnog gasa u Evropi neprestano raste, a sada se godišnje troši oko 500 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Procena je da će za dvadesetak godina potrošnja gasa u Evropi znašajno porasti, te je ulaganje u energetske infrastrukturne objekte, koji obezbeđuju energetsku stabilnost, i potreba i nužnost.
Bolja pozicija za Srbiju
Izgradnja „Južnog toka“ za našu zemlju izuzetno je važna jer će značajno biti smanjena zavisnost Srbije pri uvozu gasa, pošto sada gas iz Rusije u našu zemlju stiže samo uz jednog pravca, iz Mađarske. Da je to nedovoljno i da je potrebno obezbediti alternativu jasno je odavno, a građani Srbije su se u to uverili pre nekoliko godina, kada je zbog spora Rusije i Ukrajine, prestao dotok gasa u Evropu, pa, naravno, i našu zemlju. Takođe, biće obezbeđen i prihod od tranzitnih taksi, a očekuje se i pozitivan uticaj na privredu zemlje. Uz to, Srbija će steći i daleko povoljniju poziciju na energetskoj mapi Evrope, što je značajno ne samo sa stanovišta energetike i privrede, već i u mnogim drugim segmentima.
