Mazut „ohladio“ poljoprivrednike

U našoj zemlji Kragujevac je već dugo u vrhu po izdvajanjima za poljoprivredu. U zavisnosti od kursa, grad je za ovu oblast uspevao da obezbedi od 800.000 do čak milion evra na godišnjem nivou. Ove, 2012. agraru je bilo namenjeno 92,5 miliona dinara, što je značajna suma imajući u vidu ekonomsku krizu koja nije mimoišla ni „srpski Detroit“. Međutim, učinci su skromniji od očekivanih, a osnovni razlog je nelikvidnost gradskih robnih rezervi čiji je račun blokiran više od četiri meseca, kako je navedeno na sastanku gradskog Saveta za poljoprivredu.

Zbog blokade računa gradskih robnih rezervi ove godine je realizovano nešto više od polovine predviđenih sredstava, odnosno oko 50 miliona dinara, a kragujevačkim poljoprivrednicima je isplaćeno 34,5 miliona dinara, što je 37 odsto planiranih subvencija. Uprkos ovim problemima, nadležni u gradu su zadovoljni ostvarenim rezultatima.

– I dalje smo jedna od najuspešnijih lokalnih samouprava kada je reč o realizaciji programa namenjenih poljoprivrednim proizvođačima – istakla je Snežana Živanović-Katić, pomoćnica gradonačelnika Kragujevca za oblast agrara.

Račun kragujevačkih robnih rezervi blokiran je 28. juna, kada se ispostavilo da grad nije u mogućnosti da servisira obaveze prema republičkim robnim rezervama, od kojih je za potrebe „Energetike“ (gradska toplana) preuzeo mazut u vrednosti od 105 miliona dinara.

Usled ove blokade, republičke robne rezerve su po automatizmu povlačile sav novac koji je uplaćivan na račun gradskih robnih rezervi, zbog čega su kragujevački poljoprivrednici tokom prethodna četiri meseca ostali bez planiranih subvencija. Da problem bude veći, nadležni u lokalnoj samoupravi nisu sigurni kada bi račun mogao biti odblokiran.

Grad je do sada vratio svega oko devet miliona dinara, a zbog važeće zakonske regulative račun gradskih robnih rezervi bio je jedini preko kojeg su mogle da se vrše novčane transakcije u korist poljoprivrednih proizvođača sa teritorije Kragujevca.

– Pošto zakon ne poznaje direktno budžetsko finansiranje poljoprivrednika, sve je moralo da ide preko gradskih robnih rezervi. Zato je sve stalo kada je račun blokiran. Mi smo tada bili prinuđeni da predložimo potpuno nove odluke, a o svakoj je moralo da se izjasni i Gradsko veće. Sve to je dovelo do kašnjenja, a uslovi za nastavak realizacije planiranih programa stekli su se tek krajem oktobra – objasnila je Katićeva.

I pored mnogobrojnih problema, lokalna samouprava, prema rečima pomoćnice gradonačelnika za poljoprivredu, neće odustati od svojih prioriteta. Reč je o vodosnabdevanju i uređenju seoskih puteva, za šta je ove godine bilo planirano najviše sredstava, oko 45 miliona dinara.

– Budući da je utrošeno svega oko 14 miliona, poslovi na izgradnji vodovodne mreže i seoskih puteva biće nastavljeni i sledeće godine – najavila je Katićeva, poručujući da će, i pored finansijskih problema i zahteva za štednju, od Gradskog veća tražiti da ne smanjuje sredstva za poljoprivredu.

Inače, u 64 sela na teritoriji Kragujevca do sada je, od ukupno 78 iskopanih arterskih bunara, više od 50 kompletno završeno. Budući da pristižu novi zahtevi, Katićeva smatra da bi za poljoprivredu i u budžetu za 2013. godinu trebalo obezbediti isto onoliko novca koliko je bilo planirano ove godine, dakle ne manje od 92, 5 miliona dinara.