Kreativna ekonomija moguća šansa za Srbiju

Kreativna ekonomija može biti odgovor na ključne društvene i ekonomske probleme sa kojima se suočava naša zemlja, ocenjeno na prvom Forumu kreativne ekonomije.

Forum je organizovala Grupa za kreativnu ekonomiju u saradnji sa Privrednom komorom Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade Australije u Beogradu.

Potpredsednik PKS Mihailo Vesović je istakao da su nezaposlenost, pre svega mladih, nedostatak preduzetničke inicijative, ali i imidž Srbije u svetu među ključnim problemima.
Vesović je ocenio da kreativna ekonomija daje odgovor na te probleme, ukazavši na značaj njenog razvoja. Da bi se, kako je dodao, od kreativne ekonomije napravio biznis model mora se postaviti osnova, odnosno zaštititi prava intelektualne svojine i podstaći preduzetništvo mladih.

Vesović je ukazao da je Australija, koja je u fokusu ovogodišnjeg Foruma, rodonačelnik kreativne industrije, zbog čega su i njena iskustva na tom polju veoma značajna.

Ambasadorka Australije dr Helena Studert istakla je u svom izlaganju da su za novu ekonomiju bitne kreativnost i ljudi i da su australijski kreativni sektor i privreda doživeli dinamičan razvoj zahvaljuljući tome što je najveća pažnja australijske vlade i njenih javnih politika bila posvećena kreativnosti, stvaralaštvu i novim idejama.

Prof. Dejvid Trozbi sa Makvari Univerziteta u Sidneju rekao da je tokom ovog kratkog boravaka u Srbiji, uočio značajne potencijale u kulturnom životu, otvorenim ljudima, kreativnosti, novim idejama i da veruje da prepoznavanje koncepta kreativnih industrija na nivou javnih politika i njegovo prihvatanje, i te kako može doprineti daljem razvoju ne samo kreativnog sektora u nas, već i šire.

Profesor Trozbi je naglasio da je u razvoju kreativnog sektora neizostavna veza između nauke, obrazovanja i privrede i da se javne politike u kreativnom sektoru u Australiji razvijaju zahvaljujući ozbiljnim naučnim istraživanjima u ovoj oblasti, posebno iz domena ekonomike kulture.

Na sesiji posvećenoj nacionalnom kreativnom sektoru predstavljeni su veoma interesantni podaci o razvojnim potencijalima kreativnog sektora u našoj zemlji. Hristina Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju, istakla je da kreativni sektor učestvuje u zaposlenosti sa 7,3%, u bruto dodatoj vrednosti oko 10%, da 96% njegove strukture čine mala i srednja preduzeća sa 1-20 zaposlenih.

Kreativni sektor ima potencijala da bude razvojno tretiran, ali je neophodno uspostaviti niz uslova (nefinansijske i finansijske prirode) da bi se taj potencijal i ostvario. Mikićeva je istakla da glavnu prepreku razvoju kreativnog sektora danas predstavljaju javne politike koje nemaju adekvatna rešenja prilagođena specifičnostima kreativnog sektora.

Na kraju Foruma većina učesnika je izrazila zadovoljstvo što je ovakav događaj organizovan i što je pokrenuta dijalog o ključnim pitanjima razvoja nacionalnog kreativnog sektora. Najavljeno je da će glavni zaključci sa Foruma biti objavljeni u strateškom dokumentu koji će uskoro publikovati Grupa za kreativnu ekonomiju, a koji treba u krajnjem ishodu da posluži u procenjivanju mogućnosti za efikasnu primenu praktičnih rešenja u domenu javnih politika i upravljanja razvojem u kreativnom sektoru.