Potrošačima u Srbiji uglavnom nepoznat kvalitet namirnica
Kakvu hranu jedemo – pitanje je koje muči potrošače u Srbiji. Kontrole inspektora su mahom neredovne i ne otkrivaju niti ko je na tržište izneo loše meso niti gde ga je prodavao. Uverevaju nas nadležni da su namirnice zdravstveno ispravne, ali kvalitet je u najmanju ruku – sumnjiv. Ne postoji, naime, sistem koji bi garantovao kvalitet hrane na našoj trpezi. Ni visoka cena nije mera prema kojoj možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je proizvod vrhunskog kvaliteta. Čak su i pojedina ispitivanja pokazala da kvalitet i cena nisu uvek u skladu.
– Poslednji put smo analize kvaliteta i ispravnosti hrane u radnjama i na pijacama radili pre tri godine, jer nema para – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. – Mnoga naša ispitivanja su potvrdila da cena nije merilo kvaliteta. Naprotiv, dešavalo se da su proizvodi sa najmanjom ocenom imali prilično visoke cene. Jedini način da potrošači saznaju šta jedu jesu kontrole inspektora. Ali, one su znatno proređene zbog nedostatka novca. Potrošač ni na koji način ne može da proveri kvalitet, već mu samo ostaje da veruje inspektorima.
Bogosavljević tvrdi da ni uvođenje HASSAP standarda nije garancija dobrog kvaliteta, pa čak ni bezbednosti. Ovaj standard, kaže Bogosavljević, jeste dokaz modernizovane proizvodnje, skladištenja i prodaje, ali ne i kvaliteta proizvoda.
Poslednje ispitivanje Pokreta potrošača pokazalo je da je kvalitet mesa značajno opao. Kakvo je meso u restoranima, kioscima brze hrane, mesarama, sada je nepoznato građanima Srbije. Na deklaracijama ne postoji ocena koja će pomoći potrošaču da izabere kvalitet. Sada se kvalitetom hvale jedino proizvođači nagrađeni na određenim sajmovima.
Potrošači posebno strepe od uvoznih osetljivih namirnica, poput mesa. Značajne količine hrane iz inostranstva stižu sivim kanalima. U domaćoj industriji mesa, prema nezvaničnim informacijama, koriste se najviše uvozne sirovine. Iako na pakovanjima preređevine piše da je proizvedena u Srbiji, gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva.
Nova metoda kontrole mesa na granicama dodatno plaši potrošače. Iako je uvedena po ugledu na standarde EU, kontrola je selektivna, a samo se najrizičniji uzorci nose u laboratoriju na dodatne analize. Koji će uzorci ići na detaljnije provere, proceniće inspektor na osnovu svog znanja i iskustva.
Inspektori tvrde da građani Srbije jedu ispravno meso. Od oko 100.000 ispitivanja ove i prošle godine, mikrobiološki neispravno i lošeg kvaliteta bilo je tek oko 200 uzoraka.
