Svake godine ostane neobrađeno od 200 do 350 hiljada hektara oranica

U poslednje tri decenije izgubljeno je oko 300 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Na nekadašnjim oranicama sada su saobraćajnice, skladišta, industrijske zone, deponije ili divlja naselja.

Istovremeno, prema podacima Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede, svake godine ostane neobrađeno od 200 do 350 hiljada hektara oranica. Za razliku od Srbije, u razvijenim evropskim zemljama nema zakorovljenih njiva i pašnjaka.

Na jugu i jugoistoku zemlje sve je manje obrađenih njiva, pašnjaci su zarasli žbunjem, jer nema stoke na ispaši. Povećava se i broj napuštenih oranica, vinograde nema više ko da okopava.

„Što se tiče bašta i oranica od nekih dvadesetak hiljada hektara obrađuje se oko 60 odsto. Ostalo zemljište je zapostavljeno“, kaže pomoćnik za poljoprivredu predsednika opštine Pirot Goran Popović.

Ipak, kada je državna njiva veća a nalazi se pored puta, veće su šanse da bude uzorana. Mnogo znači kada se zemljište nalazi u komadu, jer se na taj način štedi i vreme i novac. Besparica i sve manje radno sposobnih u selima utiču na kvalitet obrade zemlje.

Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže da se zemljište raubuje i od zakupaca i od vlasnika zemljišta koji nemaju dovoljno kapitala da ga dovedu do nivoa plodnosti.

„Mi smo na tom istom zemljištu, samo pre dvadeset godina, ostvarivali za 50 posto veće prinose“, podseća Prostran.

Za razliku od domaćinstava južno od Save i Dunava, koja obrađuju u proseku oko četiri hektara i tek po neku njivu uzetu u zakup od komšije, u Vojvodini se nalazi najveći deo državnog zemljišta.

„U regionima kao što je Srem, cena zakupa zemlje u pojedinim lokalnim samoupravama, kao u Irigu iznosi skoro 500 evra po hektaru. Inače prosečna cena zakupa za celu teritoriju Srbije je oko 160 evra po hektaru“, ističe direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Knežević.

Prošle godine od zakupa 265.000 hektara obradivog zemljišta, opštine, Pokrajina i Republika dobile su 4,8 milijardi dinara, a ove godine preko pet milijardi.

I pored Zakona o korišćenju poljoprivrednog zemljišta, inspektori godinama ne pišu kazne onima koji mogu, a ne obrađuju njive. U Ministarstvu finansija za sada samo razmišljaju o mogućem dodatnom oporezivanju vlasnika zakorovljenih njiva.