Srbija u borbi protiv nezaposlenosti mladih mora da promeni uslove zapošljavanja
Piše: Dr Borislav Miljanović, Represent Communications
Statistika o procentu zaposlenih i nezaposlenih u Srbiji, govori da trenutan udeo mladih u ukupnom procentu nezaposlenih (28,3 odsto) po poslednjim podacima iznosi čak 44 odsto.
Uprkos tim brojevima, mi se i dalje rukovodimo nekim nasleđenim birokratskim modelima u planiranju socijalne i politike rada, i opterećeni brojnim ograničavajućim i nazadnim propisima ne uspevamo da otvorimo vrata promenama koje bi donele značajniji pomak u otvaranju novih radnih mesta. Naš fokus mora da bude rad na zapošljavanju mladih ljudi!
I dalje masovno koristimo dobro poznatu i bezbroj puta ponavljanu krilaticu „odliv mladih mozgova“, a ne shvatamo da je model koji se primenjuje pri zapošljavanju skup i spor, i da neke stvari moramo da menjamo. To se pre svega odnosi na prevaziđene uslove zapošljavanja, ali i neophodnost modernizacije postojećih sindikata koji će pratiti savremene tokove poslovanja. Jaz između birokratskog i preduzetničkog planiranja strategije ukazuje i na potrebu promene paradigme u ekonomskoj i politici tržišta rada.
Reforme koje su sprovedene u Nemačkoj i promene koje su se kroz procese modernizacije sistema zapošljavanja osetile u drastičnom smanjenju stope nezaposlenosti, a koje se često po rezultatima opisuju i kao „nemačko ekonomsko čudo„, procenjivane su iz različitih, ne retko i pežorativnih uglova. Ipak, dok nemačka nezaposlenost beleži gotovo konstantan pad, srpska pozicija i opozicija pokušavaju da uberu po koji politički poen prebacujući vruć krompir nezaposlenosti iz svoje u tuđu ruku, reforme se već dugo sprovode samo u teoriji, a posledice trpe mladi, oko čije budućnosti se „vodi bitka“.
Kao poslodavac koji već deceniju vodi veoma uspešnu agenciju, a čiji tim čine upravo mladi ljudi kojima se pruža prilika da se u modernom sistemu poslovanja usavršavaju i uče i samim tim postanu konkurentna radna snaga, verujem da bi neophodne promene podstakle i druge kompanije da zauzmu takav stav prema mladima.
Ukoliko zaista želimo i ako se u svemu drugom ugledamo na zapad i razvijene kompanije, kada su u pitanju edukacija, HR i način motivisanja zaposlenih, onda treba da imamo i Zakon o radu koji će biti po ugledu na taj isti zapad – moderan i fleksibilniji. Takav Zakon bi nas izveo na evropski put liberalnije prakse koja bi stvorila uslove za otvaranje novih radnih mesta.
Iskreno se nadam, zarad ekonomskog prosperiteta naše zemlje i budućnosti naše omladine, da će rezultati po isteku petogodišnjeg perioda pokazati ozbiljan pomak u odnosu na postojeće stanje u privredi i da ćemo moći da se pohvalimo postignutim ciljevima poput – poboljšanog poslovnog i makroekonomskog okruženja, efikasne poslovne regulative oslobođene tereta teške birokratije, poboljšane fiskalne politike i razvijenijeg finansijskog tržišta.
Uspešno realizovane reforme i uspesi u prioritetnim ciljevima donele bi sigurnu promenu statističkog disbalansa između stope zaposlenosti i nezaposlenosti, posebno mladih, a samim tim i pomeranje sa trenutnog dna evropske lestvice po stopi zaposlenosti.
