Koliko se u Srbiji čeka operacija?

Na kardiohiruške intervencije pacijenti u Srbiji čekaju u proseku od dva do šest meseci, dok se za operacije kuka čeka i do godinu dana.

Predstavnici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ukazuju da podaci o broju pacijenata koji čekaju na intervencije nije realan i da zavisi od ustanove do ustanove, a da se u nekima liste ne ažuriraju redovno.

Direktor RFZO Aleksandar Vuksanović rekao je da postoje liste na kojima se nalazi vrlo mali broj ljudi i da se za te intervencije čeka nekoliko meseci, a da takođe postoje i one gde se nalazi veći broj ljudi, a period čekanja je svega nekoliko nedelja.

„Najbitniji je period čekanja, a ne broj osoba. Zdravstvene ustanove često ne ažuriraju liste čekanja i broj lica na njima, pa tako imamo duplih ili već operisanih na listi i iz tog razloga broj lica nije realan. Takođe, ni vreme čekanja nije realno s obzirom na to da je ono dosta duže izraženo na listama čekanja koje vode zdravstvene ustanove nego što je u stvarnosti“, rekao je Vuksanović.

On navodi da se smanjilo čekanje na kardiohirurške intervencije budući da je kod intervencija na otvorenom srcu (baj pas i ugradnju valvule) najveći problem bio nedostatak kapaciteta, postelja u intenzivnoj nezi, kao i obučenih kardiohirurga.

RFZO je prošle godine formirao i jedinstvenu listu čekanja za kardiohirurske intervencije budući da su liste bile neažurne, dodao je on navodeći da je pacijentima omogućeno da se pismeno izjasne da li žele da budu operisani kod određenog lekara u određenoj ustanovi bez obzira na period koji bi čekali.

„Time smo postigli da oni pacijenti koji se opredele za jedinstvenu listu čekanja budu operisani u roku od dva do šest meseci, što je svetski standard. To naravno ne znači da ukoliko se sad svi opredele za jedinstvenu listu da će takav period čekanja ostati, ali je situacija za sada takva“, naveo je on.

On je naglasio da se period čekanja razlikuje u odnosu na zdravstveno stanje pacijenta, kao i na to koja zdravstvena ustanova je u pitanju. Primera radi, u nekoj ustanovi se na operaciju kuka čeka šest meseci, a u nekoj drugoj i više od godinu dana, dodao je on.

Iako se prema nekim podacima na operaciju katarakte čeka mesecima, pa čak i do godinu dana, Vuksanović navodi da je razlika kod te intervencije to što se za nju uglavnom čeka iz medicinskih razloga.

Kada je u pitanju dijagnostika, prema rečima Vuksanovića, negde se pregled magnetnom rezonancom čeka 30 dana, a u nekoj drugoj ustanovi i 150 dana. Onje naveo da je primećeno da je 50 odsto svih nalaza negativno, a da je gotovo 90 odsto urađenih MR snimanja i potvrđenih dijagnoza moglo da se indikuje drugim dijagnostičkim metodama. Zato je, kako je naveo, inicarno pisanje novog pravilnika o listama čekanja koji predviđa tacne indikacije, kao i koju dijagnostiku pacijent treba prvo da obavi kako bi uopšte bio upućen na magnet ili skener.

Takođe, struka je u predlogu pravilnika definisala i tačne indikacije odnosno kliničke kriterijume za koronarografiju, pejsmejkere, ugradnju valvule, baj pas, operacije katarakte, kukova I kolena,i sve ostale zdravstvene usluge za koje se vode liste cekanja, naveo je on.

To je učinjeno kako pacijenti ne bi bili stavljani na listu u različitim bolnicama po različitim kriterijumima, ili stavljani po principu „zlu ne trebalo, ako im nekad zatreba operacija“, rekao je direktor RFZO. On je naveo da je cilj bio i da se na liste ne stavljaju „nedovoljno obrađeni pacijenti“ pa kad im dođe vreme operacije ispostavi se da im takva intervencija uopste nije ni bila potrebna, već neka druga, što se, kako je kazao, često dešavalo.

„Predlog pravilnika se nalazi u Ministarstvu zdravlja i dobio sam uveravanja iz Ministarstva da će se Pravilnik usvojiti čim pre“, naveo je on.

Kada su u pitanju zdravstvene ustanove pojedinačno, portparol Ortopedske bolnice Banjica primarijus dr Branko Sbutega objašnjava da samo u ovoj ustanovi na operacije kuka i kolena čeka oko 5.000 pacijenata i da se na intervenciju kolena čeka šest meseci dok se operaciju kuka čeka i do godinu dana.

„Ma koliko se trudili, operišemo u dve smene, lista čekanja se ne smanjuje, čak se povećava, jer je mnogo veći priliv pacijenata koji dolaze na operacije nego što mi možemo da uradimo intervencija“, rekao je Sbutega.

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje Prof Boško Đukanović rekao je Tanjugu da u Srbiji oko 3.000 pacijenata čeka na operacije srca, a da samo u ovoj ustanovi čeka 1.800 pacijenata.

„Bolnica ima kadrova, ali nema kapaciteta i problem će biti rešen kada se napravi Dedinje dva. Očekujemo da to bude najkasnije za dve godine. Tek tada se mogu početi da rade i transplantacije srca“, rekao je Đukanović.

U Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici navode da godišnje operišu 1.200-1.300 pacijenata. Kako je Tanjugu rekao šef službe za odnose sa javnošću Goran Trajkovski, na ugradnju veštačke valvule čeka 151 pacijent, a na bajpas 66 njih. Za ugradnju veštačke valvule čeka se oko mesec dana, najduže tri meseca, a za bajpas retko ko čeka. Kako je kazao, uvek postoje hitni slučajevi koji ne čekaju, a oko pet odsto njih sa liste spadaju u za takve slučajeve. I direktor instituta za onkologiju Zoran Rakočević rekao je nedavno da su liste čekanja smanjene i da od uspostavljanja dijagnoze do hiruškog lečenja u toj ustanovi ne prođe više od nekoliko dana.