Srbija bacila 600 mil evra na spas državnih banaka
Država Srbija je na spasavanje i finansijski oporavak državnih banaka potrošila 600 miliona evra, piše Politika.
Zahvaljujući skupštinskoj raspravi o Predlogu zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka, kao i izlaganju ministra finansija Mlađana Dinkića, saznali smo da je država ovu ogromnu sumu novca poreskih obveznika potrošila “ni za šta“, kako je to izričito rekao Dinkić. Drugim rečima, pare su potrošene, a problemi nisu rešeni.
Upućeni kažu da u ovu umu od 600 miliona evra valja sabrati sve što je država do sada dala na spasavanje loših banaka kroz dokapitalizaciju, ali i ono što će da plati za rešavanje problema stare i Nove Agrobanke i njenog prelaska u Poštansku štedionicu.
I sam Dinkić je naveo da se u vladi piše ugovor o prenosu 250 osiguranih i 150 miliona evra neosiguranih depozita iz Nove Agrobanke u Poštansku štedionicu. Razliku između ovih 400 i pomenutih 600 miliona evra valja tražiti u svim dosadašnjim dokapitalizacijama Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd koje, uprkos, finansijskim injekcijama, nanovo posluju sa gubitkom.
S obzirom na to da se projekat stvaranja Nove Agrobanke nije pokazao uspešnim, jer ona pravi dva miliona evra gubitka mesečno, jasno je da tu ne postoji živi novac koji može biti prenet u Poštansku štedionicu, a koji bi koliko sutra mogao biti isplaćen štedišama Agrobanke. To je, uostalom, potvrdila i Agencija za osiguranje depozita svojim saopštenjem da će biti potrebno 250 miliona evra za sprovođenje zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka, a sve radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije. Taj novac obezbediće upravo Agencija za osiguranje depozita. Ostatak od 150 miliona evra, sva je prilika, biće pokriven emisijom državnih obveznica za formiranje Nove Agrobanke, ali i time što Poštanska štedionica dobija mrežu od 60 filijala stare Agrobanke.
Interesantno je da gubici koji su napravljeni u delu banaka koje su u državnom vlasništvu i pare koje ponovo moraju da se obezbede iz budžeta za njihovo preživljavanje nisu bili dovoljan argument za vojvođansku vladu koja je tražila novih 150 miliona evra za novu dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine i to bez ikakvih garancija da za godinu dana ili dve ne zatraži ponovo iste ili slične pare.
Zato, ako ima ičeg pozitivnog u novom zakonu o problematičnim državnim bankama to je što se stavlja tačka na njihovu dokapitalizaciju i beskrajno upumpavanje novca. Problem se ne rešava time što se te banke pripajaju nekoj drugoj, zdravoj banci, a opet državnoj. Vreo kesten prebacujemo iz jednog u drugi džep, a peku podjednako gde god ih ćušnuli, zaključuje Politika.
