Depresija će do 2020. biti vodeća bolest u Srbiji
Do 2020. godine depresija će u svetu, ali i u Srbiji biti druga po učestalosti bolest koja izaziva onesposobljenost za rad, rekla je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.
Ona je otvarajući edukativni simpozijum na temu „Spektar anksioznih poremećaja izazov savremenog doba“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu naglasila da postojeći broj psihijatara nije dovoljan i da će se raditi na podmlađivanju kadra.
Oko 27 odsto odraslih imalo neki psihijatrijski poremećaj
„U Srbiji trenutno ima 900 psihijatara, ali se mora raditi na podmlađivanju kadra. U narednom periodu akcenat Ministarstva zdravlja biće na prevenciji mentalnih bolesti savremenim dijagnostičkim i terapijskim procedurama“, rekla je Dejanović.
Direktorka klinike za psihijatriju KCS dr Nađa Marić Bojović istakla je da prema istraživanjima koja su sprovedena u 27 evropskih zemalja, oko 27 odsto odraslih je imalo neki psihijatrijski poremećaj tokom svog života ili poremećaj koji sa sobom nosi lakše smetnje, koji je prolazan i izlečiv.
„Dobijen je podatak da su najčešći poremećaji bili anksioznost, nesanica, depresija, psihosomatski poremećaji, zloupotreba alkohola i droga i poremećaj pažnje kod dece i demencija kod odraslih“, rekla je Marić Bojović.
Ona smatra da kroz pravovremenu dijagnostiku i pažljiv izbor terapijskih metoda u relativno kratkom periodu osobe koje se jave za pomoć mogu očekivati poboljšanje.
Srbiji nedostaje oko 5.500 psihoterapeuta
Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je najavljen početak kongresa, doktor Zoran Milivojević, psihoterapeut i predsednik Saveza društva psihoterapeuta Srbije je rekao da su u poslednjih nekoliko decenija stanovnici Srbije prošli kroz niz veoma nepovoljnih društvenih zbivanja, koja su se negativno odrazila na njihovo duševno zdravlje i celokupan kvalitet života.
Milivojević je rekao da je to rezultiralo time da se prosečan građanin Srbije povremeno nalazi u situacijama kada mu je potrebna emocionalna podrška ili stručno savetovanje, koje njegovi bližnji nisu u stanju da mu pruže.
„Poznato je da je psihoterapijska struka ta koja može pomoći osobama u emotivnim krizama ili koji su razvili neki poremećaj da se oporave“, istakao je Milivojević i dodao da su naučna istraživanja pokazala da se duševni poremaćaji najefikasnije leče po formuli lekovi plus psihoterapija.
On je objasnio da su psihoterapija i psihoterapijsko savetovanje veoma moćno prevetnivno sredstvo koje pomaže da se razvojne i situacione krize ne pretvore u poremećaje.
Govoreći o svetskim kriterijuma, Milivojević je ukazao da se procenjuje da Srbiji nedostaje oko 5.500 psihoterapeuta.
U Evropi postoje fakulteti za psihoterapiju
Profesorka Zorka Lopičić je istakla da je psihoterapija nauka, struka, veština i umetnost i da stoga psihoterapeuti moraju da budu dobro edukovani, moraju da prođu ličnu psihoterapiju i da imaju određen broj sati rada sa pacijentima.
Ona je podsetila da se donedavno edukacija za psihoterapeuta nije mogla dobiti na fakultetima, ali novina je da su u Evropi formirani fakulteti za psihoterapiju, jer se pošlo od činjenice da je psihoterapija posebna profesija i da kao takva zaslužuje fakultet. Prvi takav fakultet je „Sigmund Frojd“ u Beču, gde posle pet godina studiranja i praktičnog rada studenti završavaju kao masteri psihoterapije i u Austriji dobijaju status psihoterapeuta.
