Kravčenko: Više ulaganja u kadrove
NIS planira tri puta više investicija naredne godine u kadrove, istraživanja i nove tehnologije, izjavio je generalni direktor NIS a.d. Kiril Kravčenko.
Kravčenko je, povodom 60. godina od otkrića nafte i gasa u Srbiji, rekao da NIS planira u narednoj godini širenje poslova u regionu, odnosno istraživanje nafte i gasa u Mađarskoj, Rumuniji i Bosni Hercegovini.
Do 2020. godine, NIS planira da uveća proizvodnju nafte i gasa na oko pet miliona tona, od čega će se u Srbiji proizvoditi dva miliona tona, a tri miliona u okolnim zemljama, najavio je Kravčenko i napomenuo da Srbija iz svojih izvora sada obezbedjuje jednu trećinu tih energenata, a dve trećine uvozi.
Kravčenko je rekao da NIS planira naredne godine istraživanje nafte i gasa u Mađarskoj, Rumuniji i Bosni Hercegovini, kao i širenje poslovanja u Zapadnoj Africi, konkretno u Angoli, napominjući da su regioni od interesa za NIS Panonski basen, Jadransko more i Zapadna Afrika.
U narednoj godini, NIS planira da u saradnji sa EPS -om učestvuje u izgradnji gasnih elektrana – toplana u Novom Sadu i Pančevu, rekao je Kravčenko.
Čelnik NIS-a ocenio je da ne bi bilo dobro da rudna renta za NIS bude povećana na sedam procenata prihoda od prodaje, jer bi to smanjilo investicije te kompanije u proizvodnju i geološka istraživanja.
Povećanje rudne rente uvećalo bi budžet Srbije za oko tri milijarde dinara po osnovu povećanog poreza NIS-a, ali bi smanjilo investicije kompanije za oko sedam milijardi dinara, rekao je Kravčenko. On je naglasio da o visini rudne rente i eventulanom povećanju treba da razgovaraju predstvanici Srbije i Rusije i dodao da o tome nije bilo reči izmedju NIS-a i Vlade Srbije.
Kravčenko je ukazao da države kroz malu rudnu rentu stimulišu geološka istraživanja, uz napomenu da je u Rusiji rudna renta tri do četiri puta veća nego u Evropi ili našem regionu, ali da su akcize 2,5 do tri puta manje.
U Rusiji je mnogo više nafte i gasa, ali manje prerađivačkih kapaciteta, dok je u Evropi situacija obrnuta, dodao je on.
Ugovor između Rusije i Srbije o prodaji većinskog vlasništva NIS-a Gaspromu predviđa, inače, rudnu rentu od tri procenta, do dostizanja isplativosti investicionih projekata.
Kravčenko je podsetio da će NIS ove godine platiti više od 93 milijarde dinara poreza i naknada budžetu Srbije i to po osnivu akciza, PDV i rudne rente.
Pošto je ove godine otvoren tender za istraživanje i proizvodnju uljnih škriljaca u Srbiji, Kravčenko je rekao da NIS planira učešće na tenderu sa konzorcijumom vodećih kompanija koje poseduju odgovarajuću opremu (Shell, Chevron, Este…)
NIS će tokom naredne tri godine uložiti 40 miliona evra u geološka istraživanja u Republici Srpskoj, a otvaranje prvih bušotina očekuje u prvom kvartalu 2013., naglasio je on.
Kravčeno je naveo da su regioni od interesa za NIS Panonski basen, Jadransko more i Zapadna Afrika, odnosno širenje poslovanja u Angoli.
Govoreći o istorijatu kompanije, Kravčenko je podsetio da je odlukom Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije 10. februara 1949. godine osnovano Preduzeće za istraživanje i proizvodnju nafte sa sedištem u Zrenjaninu, koje 1953. godine dobilo naziv Naftagas.
Od osnivanja do danas, izbušeno je 2.200 istražnih, konturno-istražnih i razradnih bušotina na naftu i gas, otkriveno je 53 naftnih i gasnih polja u okviru kojih je definisano 271 ležište, podsetio je Kravčenko i naveo da se proizvodnja nafte u Srbiji trenutno odvija u pogonima „Srednji Banat“ u Zrenjaninu, „Severni Banat“ u Kikindi i „Bačka“ u Bečeju.
