Svaki drugi u Srbiji kuburi s gojaznošću
U Srbiji je, po zvaničnim podacima, 18,2 odsto gojaznih osoba, 36,5 odsto sa prekomernom telesnom težinom, a čak polovina stanovništva ima problema s viškom kilograma.
U ovim slučajevima gojaznost nije kozmetička promena već bolest, ozbiljan zdravstveni problem obično udružen sa karcinomima, dijabetesom tipa dva, kardiovaskularnim oboljenjima i poremećajem metabolizma lipida. Najlakši način da se izborimo sa prekomernom debljinom je smanjenje obroka i fizička aktivnost.
Ovim podacima upravo se bavi Prvi srpski kongres o gojaznosti koji se ovog vikenda, u organizaciji Srpskog udruženja za proučavanje gojaznosti pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije, održava u “Čigoti“ na Zlatiboru. Učestvuje više stotina domaćih stručnjaka, kao i eksperti iz Velike Britanije, Grčke, Austrije, Turske, Švajcarske, BiH i Crne Gore. Akademik Dragan Micić koji je potpredsednik Evropske asocijacije za proučavanje gojaznosti i dugogodišnji predsednik našeg udruženja, upozorava na zabrinjavajuće podatke o mogućim razmerama gojaznosti kod nas.
– U časopisu „Busy to review“ grupa eksperata iz Oksforda koji se bave modeliranjem budućnosti na osnovu sadašnjih statističkih podataka predvidela je strašan porast gojaznosti u Srbiji, posebno za mušku populaciju, od 2040. do 2050. godine. Poštujući to što su naučnici rekli, u preventivu treba da uložimo ogroman trud i napor. Pa i ovi sadašnji podaci koje imamo su zabrinjavajući – upozorava akademik Micić.- Mi ćemo ovde imati jedan edukacioni kurs. Došli su nam predavači profesori iz Liverpula, Graca, Istanbula, Atine i Ženeve koji će našim lekarima preneti najnovija saznanja i stavove o lečenju gojaznosti.
Na pitanje kako se kod nas leči problem suvišnih kilograma, Micić odgovara da Centar za gojaznost pri Kliničkom centru počinje primenu savremenih terapija.
– Kad nam dođe čovek koji ima 250 ili 300 kilograma valja staviti veće krevete, promeniti i ojačati stolice, voditi računa o toaletu, promeniti sve. Dakle ozbiljno shvatiti probleme koje ljudi i njihove porodice imaju. Oko 99 odsto gojaznih ljudi leči se klasičnim terapijskim metodama, restrikcijom telesne težine i povećanjem fizičke aktivnosti, a samo jedan mali broj posebno ugroženih operativnim zahvatom. Pojavila su se i dva nova leka na tržištu SAD, koja još nisu registrovana u Evropi, a ako budu registrovana u EU biće i kod nas. To će nam proširiti terapijski arsenal za lečenje gojaznih – kaže Micić.
Po njegovim iskustvima, kod nas se ljudi neretko trude da manje jedu, ali je tipično da se znatno manje kreću. A preporuke su najmanje 15 minuta dnevno intenzivne šetnje, isprva sporijim, a onda bržim hodom, treba se lagano oznojiti. I za ugojene osobe bitno je da poprave fizičku kondiciju, čime se povećava insulinska aktivnost koja im je veoma važna.
– Moj savet je, dakle, da se ljudi kreću što više. Pri tome, posebno je to važno za mlade, jer su ugroženi time što dugo sede pred kompjuterom. Jedna analiza u Nemačkoj je pokazala da deca sede sedam i po sati dnevno pred kompjuterom, dok su dva i po sata u igri s loptom ili nečim drugim. Sve više je to prisutno i kod nas. Ako bismo uspeli da napravimo da se to vreme izjednači, bio bi to terapijski uspeh za preventivnu priču – ističe Micić.
