Estonija – uzorna ekonomija sa neverovatnim padom standarda
Estonija na prvi pogled izgleda kao zemlja kakvu bi mnogi poželeli. Ekonomska kriza jedva da ju je i dotakla, a BDP je na visokih osam odsto, ali nešto u toj zemlji ekonomskog čuda ipak ne štima. Naime, radna snaga masovno napušta zemlju, a mnogi više ne žele da žive u Estoniji naročito ne u Talinu. Zašto?
„Ekonomski rast od osam odsto se između ostalog može zahvaliti padu plata i penzija. Osim toga, od ekonomksog uzleta profitiraju uglavnom bolje obrazovani u većim gradovima poput metropole Talina. Van većih urbanih središta stanovništvo jedva sastavlja kraj s krajem“, navodi DW u svojoj analizi Estonije dodajući da situacija nije bolja ni za zaposlene u javnim službama jer na primer nastavnici u proseku zarađuju oko 500 evra mesečno što je nedovoljno za život u glavnom gradu gde su stanarine ali i cene hrane dostigle zapadnoevropski nivo.
Rezultat svega je da se mnogi odlučuju za odlazak u obližnju Finsku pa samo Helsinkiju živi i radi preko 40.000 Estonaca.
„Problem sa iseljavanjem je vidljiv i iz statističkih podataka zbog kojih vlasti zvone na uzbunu. Po prvi put od osamostaljenja, broj stanovnika Estonije pao je ispod granice od 1,3 miliona. U poslednje dve decenije Estonija je izgubila 18 odsto stanovništva.“, stoji u analizi DW-a u kojoj se naglašava kako problem nije samo ekonomske prirode već i natalitet.
Estonski ministar finansija Jurgen Ligi svestan je problema odnosno da je iseljavanje posledica čeličnih ekonomskih reformi koje su baltičku zemlju doduše učinile „uzornim učenikom“ unutar EU-a ali su prouzrokovale i pad standarda.
„Pozitivni ekonomski pokazatelji i niska nezaposlenost ne mogu sakriti činjenicu da je kupovna moć građana sve niža. Već i oni koji dobijaju prosečnu platu od oko 800 evra jedva sastavljaju kraj s krajem. Situacija sa penzionerima, zbog prosečnih primanja od 320 evra, još je gora“, stoji u analizi DW-a.
