Izlazak iz evrozone koštao bi 17.000 milijardi evra
Izlazak Italije, Španije, Portugalije i Grčke iz evrozone koštao bi oko 17 hiljada milijardi evra, rezultat je danas objavljene studije koju je po narudžbini za Fondaciju Bertelsmann načinio ekonomski istraživački institut Prognos AG.
Posledice izlaska Grčke i Portugalije iz evrozone bile bi u velikoj meri savladive, ali ako bi im se pridružile i druge dve velike članice sa juga Evrope, Španija i Italija, to bi značilo gubitke od preko 17 hiljada milijardi u tim zemljama, ostalim članicama evrozone, SAD, Kini i nizu drugih zemalja sveta.
U istraživanju Fondacije Bertelsmann navodi se da bi i izlazak Italije i Španije iz evrozone značio „ekonomsku erupciju bez premca u Evropi i svetu“ i da „razmere te krize ne bi mogle da se mere pojmovima koje danas koristimo kada govorimo o krizi“.
Za razliku od sličnih istraživanja, autori ove studije nisu u cenu istupanja pojedinih zemalja iz evrozone uračunali samo gubitke poverilaca zemalja u krizi. Uz pomoć ekonomskih modela u danas
objavljenoj studiji su razrađene posledice po privredni rast u preko 40 najznačajanijih industrijski razvijenih i zemalja koje se ubrzano razvijaju i koje čine 90 odsto svetske privrede.
U studiji se pošlo od mogućnosti istupanja Grčke iz evrozone, a simulacije su zatim proširene i modelima istupanja Portugalije, Španije i Italije.
Posledice izlaska Grčke iz evrozone, kako se navodi u rezimeu studije Bertelsmanna, bile bi nepovoljne, ali bi ih većina zemalja prevazišla za dve godine. Nemačka bi, na primer, izgubila 64 milijardi kao poverilac i oko 73 milijarde evra zbog usporavanja privrednog rasta. Ali, s obzirom na ukupan nemački društveni bruto proizvod, gubici bi iznosili samo 2,9 odsto.
Istupanje i Portugalije bilo bi takođe savladivo, ali bi posledice bilo znatno nepovoljnije. Samo u Francuskoj bi privredni rast u prvoj godini opao za jedan odsto, društveni bruto proizvod bio bi smanjen za skoro 18 procenata.
Sa eventualnim izlaskom i Španije iz evrozone bi teške posledice osetili i drugi svetski regioni, pre svega SAD i Kina. Prema proračunima u Bertelsmanovoj studiji u 42 zemlje sveta gubici bi iznosili 7,9 hiljada milijardi evra od čega preko 1,2 hiljade milijardi u zemljama koje se ubrzano razvijaju, tzv. BRIK-državama (Brazil, Rusija, Indija, Kina). Kineski rast bio bi smanjen za jedan, američki za 0,4 odsto.
Ukoliko bi evrozonu napustila, uz prethodne tri zemlje, i Italija, nastupila bi svetska recesija, predviđa se u studiji. Gubici bi iznosili 17,2 hiljade milijardi evra, što je 44 odsto godišnjeg svetskog bruto proizvoda. Nemački gubici iznosili bi čak 70 odsto BDP-a, kineski oko 50 i američki oko 25 odsto.
U simulacijama načinjenim za potrebe studije se pošlo od toga da bi navedenim zemljama koje istupaju iz evrozone bilo otpisano oko 60 odsto dugova. To bi dovelo do ogromnog porasta deficita u zemljama poveriocima i nužnim učinilo nove pakete štednje i povećanja poreza. Potražnja bi drastično opala kako u zemlja koje bi napustile evrozonu, tako i onima koje bi u njoj ostale. Smanjenje potražnje je ono što bi izazvalo pretežne gubitke u zemljama izvan Evrope.
Jedno od značajnih pitanja na koje autori studije nisu odgovorili jeste da li je moguće da iz evrozone izađu samo Grčka i Portugalija, što je skopčano sa savladivim posledicama ograničenih razmera, a da to isto ne učine Španija i Italija. Navedeno je da opasnost domino-efekta nije mogla da bude proračunata, jer tržište kapitala reaguje previše iracionalno.
