HR menadžeri su danas „lideri iz senke“

„Zaposleni je jezgro svake kompanije i zato bilo šta da organizacije, kompanije ili državne institucije rade, one moraju biti usredsređene na pojedinca u toj organizaciji,“ rekao je nedavno u intervjuu za BizLife Spyros Dimou, pomoćnik direktora u Hay Group South Eastern Europe.

A koliko su kompanije u regionu blizu te priče? To su upravo pokušali da odgovore stručnjaci za ljudske resurse sa prostora bivše Jugoslavije, na prošlonedeljnoj HR Areni u hotelu Hayat, u organizaciji Infoarene iz Zagreba i Asocijacije HR profesionalaca Srbije.

U jednom se svi učesnici slažu, a to je da u današnje vreme upravljanje ljudskim resursima postaje sve važniji deo svake kompanije. Česte promene na tržištu i razvijanje novih tehnologija traže od ovog sektora da gleda u napred, a prema onome što se moglo čuti na ovoj konferenciji i što su sagovornici BizLife-a potvrdili, upravo se to i radi.

„Klasičan tip ljudskih resursa polako počinje da izumire. Ako govorimo o treningu i razvoju, regrutaciji, obračunu zarada, pregovorima sa sindikatima, to polako postaje „mekana“ veština, zato što za mnoge te stvari možemo da nađemo eksterne konsultante. Današnje tendencije u HR-u i kojima će menadžeri ljudskih resursa morati da se okrenu je okretanje prema biznisu. HR neće više biti servis, već strateški partner. HR menadžeri su sada lideri iz senke, oni su praktično vođe kompanija iz senke,“ kaže Nebojša Rako iz Asocijacije HR profesionalaca Srbije.

Slično mišljenje ima i Nataša Prodanović, HR direktor u Coca-Cola Hellenic Srbija i Crna Gora. „Ja sam neko ko veruje da je uticaj i mogućnosti HR-a ogroman. Kao što se definiše marketing strategija brendova, tako morate da definišete strategiju onih koji će nositi te marketing strategije. Način na koji ćete ih zapošljavati, način na koji ćete ih vrednovati, nagrađivati, razvijati, i to je preduslov da se desi bilo šta drugo. Ljudi iz ljudskih resursa danas moraju mnogo više da znaju o biznisu, nego što su imali luksuz ranije da ne znaju. Ako ne govorite rečnikom biznisa, nećete biti relavantan partner,“ kaže Prodanović.

Nikola Avram, predsednik borda direktora u MK Mountain Resort, smatra da u svim većim korpracijama HR ima jednu ključnu ulogu. „Danas svi pametni lideri u svojim firmama investiraju u HR. Menadžeri koji i dalje funkcionišu po onom starom principu da HR menadžer popunjava papire prilikom zapošljavanja, nemaju budućnost u današnjem okruženju.“ Avram smatra i da danas veći izazov nego ranije da zadrže dobre radnike unutar svoje firme, „jer radnici su danas najveće bogatstvo jedne firme.“

Ova konferencija bila je prilika da HR menadžeri iz regiona razmene iskustva i ideje, a mišljenje svih je da u nema nekih razlika u praksi bez obzira da li je u pitanju Srbija, Hrvatska ili Slovenija.

Teja Breznik Alfirev, HR direktor S&T iz Slovenije smatra da Slovenija, bez obzira što je Evropskoj uniji nije na nekom višem nivou od Hrvatske ili Srbije. „Mislim da su prakse slične i da sve zavisiod toga kakva je kompanija. Strane kompanije imaju bolje HR prakse, dok su one „domaće“ autoritarnije i imaju onaj stari socijalistički duh,“ kaže Breznik Alfirev.

Ona smatra da i Slovenija „boluje“ od sindroma koji je karakterističan za Balkan, a to su neki „neoficijelni“ načini za dobijanje posla, ali misli da se to možda dešava na kraći rok. „To je teško u kompanijama koje imaju jasne ciljeve. Ako postoji dobar HR sistem, sistem sam izbaci takvog čoveka. HR tu može možda nema prvu reč, ali ako imate dobar HR onda i takve stvari ne mogu da se dešavaju.“

Nataša Prodanović smatra da Srbija u odnosu na region ne zaostaje,ali da zaostaje mnogo za Evropom. „Moja kompanija je u tome izuzetak. Mi nismo tipična kompanija na srpskom tržištu, nama već 10 godina HR direktor sedi u bordu direktora i ima ravnopravnu ulogu u kompaniji.“

Mirela Makovičić Mujić izvršna direktora HR ureda u Hrvatskoj pošti smatra da smo na Balkanu u takvoj fazi razvoja da sigurno ne trebamo izmišljati toplu vodu, „nego trebamo videti šta su drugi napravili, da vidimo šta se radi i jedno od drugog učiti.“ , Prema njenim rečima, slična je priča i slični su problemi HR menadžera u regionu, ali smatra da konferencije, kao što je ova sigurno mogu učiniti puno.

Ona napominje i jednu stvar sa kojom će se, makar Srbija i Hrvatska, susresti u narednom periodu, a to je usaglašavanje sa praksom u Evropskoj uniji. Ona navodi primer iz njene kompanije koja je učestvovala u programu koji je finansiran od strane EU. „Organizacija Post Europe, okuplja sve poštanske operatere Evrope i mi smo putovali i različite zemlje i različite poštanske sisteme, da bi smo definisali kritična i krucijalna zanimanja u poštanskom sektoru,“ priča Makovičić Mujić.

A šta će nam doći iz Evropsko unije? O čemu će svaka kompanija u Srbiji morati da razmišlja? Pa, o onome što je u evropskim okvirima sada sasvim normalno. Da žene više ulaze u upravu i budu donosioci odluka, da razmišljaju o inkluzivnosti i to ljudi sa posebnim potrebama, fleksibilnom radnom vremenu, benefitima zaposlenom tzv „wellnes life balance“, sisteme opuštanja posle stresnog posla, a prema rečima Nebojša Raka najveći problem Srbije u celoj priči je ustvari sistem edukacije.

„Mi kada treba da nađemo ljude za neke posao imamo problem edukativnog sistema, naš sistem edukacije se još uvek nije promenio i još uvek ne stvaramo kadrove za poslove koji nailaze. Ne razmišljamo koji će to biti interesantni poslovi za tri četiri godine, nego stvaramo hiperprodukciju na pravnom, ekonomskom fakultetu. Na fakultete ne dovodimo ljude iz biznisa da daju primere dobre prakse, tako da studenti ne slušaju samo suvu teoriju nego da čuju konkretne stvari,“ kaže Rako.

Ovaj problem, prema rečima HR direktora Coca-Cola Hellenic Srbija i Crna Gora, Nataše Prodanović, u stvarnosti se ogleda u tome da ljudi besomučno apliciraju uopšte ne obraćajući pažnju da li imaju kvalifikacije za to, a neverovatan je broj onih koje ustvari „traže posao da ga ne nađu.“

Konferencije kao ova dale su priliku stručnjacima u ljudskim resursima da vide kakvi ih problemi muče i da pronađu način da se oni nekako i reše. Preg celim regionom je neizvesna budućnost, a prema mišljenju Nikole Avrama, region je i jedina budućnost, jer i Hrvatsko i Srbiji i ostalim zemljama regionalna saradnja je način da ostvare neku prednost pred konkurencijom iz sveta koja postaje sve jača i jača. „Okretanje jednih prema drugim je jedino što nam treba.“ kaže Avram.

 
M.Miličković