Mehanizam za spas evra stupa na snagu
Prvom sednicom vodećeg odbora fonda danas stupa na snagu Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM). Očekivanja su velika, ali kako zapravo funkcioniše trajna zaštita od lavine dugova?
Hoće li na dan ustanovljavanja ESM-a na vrata jedne neugledne zgrade u luksemburškoj četvrti Kirhberg biti postavljen novi natpis s poznatom slraćenicom, novi portparol ESM Volfgang Proisl, nije znao da kaže. Trajni fond ESM je zapravo još „podstanar“ u kancelarijamaa privremenog Fonda za evropsku finansijsku stabilnost (EFSF). Četrdeset zaposlenih EFSF-a bi trebalo da podigne ESM koji bi najkasnije sredinom sledeće godine trebalo da postane potpuno samostalna evropska institucija zadužena za spas financiski poljuljanih zemalja evrozone.
Sadašnji šef EFSF-a, Nemac Klaus Regling, preuzima položaj vršioca dužnosti direktora ESM-a. Pred njim je opet jedan pionirski zadatak.
„Mi smo učinili sve kako bi ESM od prvog dana mogao da deluje kao stalni mehanizam stabilnosti evrozone. Prelaz s EFSF-a ka ESM-u će proteći glatko“, obećao je Regling na jednoj konferenciji za štampu. Broj zaposlenih u novoj instituciji bi se na kraju trebalo da se poveća na 100. Njihov zadatak će biti da nestabilne članice evrozone i nestabilne banke snabdeju svežim kapitalom.
A kako ESM zapravo funkcioniše? Sedamnaest zemalja članica evrozone u fond uplaćuju 80 milijardi evra u gotovoni i 620 milijardi u obliku kreditnih garancija. S ovim kapitalom u pozadini ESM će, kao i dosada EFSF, na tržištu kapitala prodavati obveznice a dobijenim novcem će pomagati zemljama kojima će to biti potrebno. Važan korak prema funkcionišućem mehanizmu je i širenje njegove prepoznatljivosti na globalnom tržištu kapitala.
„Ulagači širom sveta će kroz marketing biti upoznati s ‘novim igračem’ na svetskom tržištu“, objašnjava Regling.
U opticaj će biti moguće da se pusti „samo“ 500 milijardi evra. Ostalih 200 služi kao dodatna garancija ulagačima da je njihov novac dobro uložen. Najveći udeo u ESM, kao najveća zemlja evrozone ima Nemačka s 27 odsto ili 190 milijardi evra. No put do pristanka Nemačke na davanje garancije u ovako velikom iznosu nije bio lak. Pored parlamenta Bundestaga, sudelovanje Nemačke u ESM-u morao je da potvrdi i Nemački ustavni sud.
Odluke unutar ESM-a, koji se sastoji od ministara finansija zemalja članica evrozone, donosiće se jednoglasno. Prva „mušterija“ ESM-a bi mogla biti Španija. Vlada u Madridu je najavila da će za spas svojih poljuljanih banaka zatražiti pomoć u visini od 40 milijardi evra. ESM može, za razliku od prethodnog EFSF-a, direktno da pozajmljuje novac pogođenim bankama. ESM, isto tako, poseduje bankarsku licencu, pa se na tržištu može ponašati kao kreditni institut. Posle Španije na listi bi se mogao naći i Kipar, a neki govore i o Sloveniji.
Uprkos optimističnim prognozama političara, u očima nekih stručnjaka ESM nije mehanizam koji bi mogao da otkloni sve nedaće evropskog finansijskog sistema. Direktor ekonomskog instituta IFO iz Minhena, Hans-Verner Sin smatra da ESM neće biti u stanju da ukloni uzroke krize nego je jedino u stanju ugroženim državama ili bankama svojim pozajmicama da da malo vremena. On smatra da je ESM tzv. „Loša banka“ preko koje će neki ulagači hteti da se oslobode svojih bezvrednih državnih obveznica. Time bi teret sa slabijih članica evrozone bio raspoređen na one jače.
Novi direktor ESM Klaus Regling to naravno vidi drugačije. On smatra da će ESM biti stabilan isto kao što se i EFSF dosad pokazao stabilnim, što dokazuju i vrhunske ocene rejting agencija. Regling je još pre dve godine utvrdio da i samo postojanje fonda, poput tadašnjeg EFSF-a, deluje umirujuće na tržišta. Ali u jednom se prevario: on je tada utvrdio da fond neće izaći iz svojih okvira „umirujućeg sredstva“ i da neće morati da pomaže konkretnim iznosima. U međuvremenu svi znaju da su iz EFSF-a novac povukle Grčka, Portugal i Irska.
