EU reformom ukida velike banke?
EU planira radikalnu reformu banaka, kojom bi trebalo da se potpuno razdvoji standardno bankarsko poslovanje od berzanskih špekulacija.
U Briselu se s nestrpljenjem očekuje predstavljanje predloga radne grupa na čijem je čelu guverner finske narodne banke Erki Likanen a koja bi po nalogu sekretara za tržište Majkla Barniera trebalo da razradi plan reforme bankarskog sistema Evrope.
Nije tajna da su mnoge evropske banke na ivici održivog poslovanja zbog odobravanja loših kredita i riskantnih berzanskih poslova.
Nema sumnje da je reforma potrebna, a prema dokumentima koji su objavljeni u Sueddeutsche Zeitungu čini se da će EU predložiti radikalne mere koje će ukinuti postojanje banaka koje su, kako se kaže, prevelike da bi propale. To znači da bi one morale da se spašavaju državnim novcem kad se „previše zaigraju“.
Plan koji će predstaviti Likanen sadrži predloge da se potpuno odvoje standardni bankarski poslovi sa računima građana i kreditima za kompanije od mešetarenja obveznicama, berzanskim špekulacijama, kreditiranja investicionih fondova i sličnih visokorizičnih poslova na međunarodnom finansijskom tržištu. U praksi to bi između ostalog značilo da se ušteđevina građana ne može koristiti za finansiranje berzanskog mešetarenja. A i banke više ne bi bile ucenjene tako da moraju da spašavaju neodgovorne banke, koje će morati da razumnije procene rizik igranja na berzi.
Sueddeutsche Zeitung piše da su se lobisti finansijske industrije već panično rastrčali po Briselu, kako bi pokušali da zaustave takav razvoj događaja, što znači da nije sigurno da će predlog stručnjaka zaista zaživeti.
Ako se EU ipak odluči na radikalnu reformu bankarskog sistema, to će biti po uzoru na ono što je u Americi učinjeno tokom Velike depresije dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. SAD je takvo razdvajanje banaka počeo da ukida tokom devedesetih godina, što je onda i dovelo do svetske finansijske krize 2008.
Treba napomenuti i da je slične predloge prošle nedelje izneo i bivši nemački ministar finansija Pir Steinbuk koji je u petak postao i kandidat opozicione SPD-a za kancelara. Zato ne treba biti iznenađen ako nemačka kancelarka Angela Merkel podrži radikalnu reformu banaka, jer joj sledi predizborna kampanja u 2013. u kojoj sigurno ne želi da izgleda kao političarka koja radi u interesu bankara.
