EU: Suša nije previše naštetila usevima, hrane će biti dovoljno
Šef Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, Hose Grasijano da Silva, kazao je nedavno da nema razloga za paniku u pogledu globalnih cena hrane.
Njegova izjava bila je više nego dobrodošla u trenutku kada su cene hrane izuzetno nestabilne i kada vlada zabrinutost u pogledu zaliha, zbog suše u nekim od najvećih uzgajivača žitarica.
U Velikoj Britaniji je ovog leta palo najviše kiše u poslednjih 100 godina, što je bila loša vest za poljoprivrednike, naročito u unutrašnjosti zemlje i na severu. U istočnom delu Sufoka, prinosi pšenice su međutim bili dobri. Robert Raven već je požnjeo svoju pšenicu koja je, kako ističe, po svemu sudeći dobrog kvaliteta. Raven kaže da, usprkos problemima u poljoprivredi, farmeri u zapadnoj Evropi u suštini dobro prolaze.
„Žetva u Evropi je poslednjih godina bila sigurnija, zato što je naše vremenske prilike lakše predvideti. Iako i kod nas ima nestabilnosti, ona nije tako ekstremna kao u drugim područjima. Kada govorimo o lošoj godini to nije ništa u poređenju sa drugim delovima sveta, gde celokupni usevi propadaju zbog vremena.“
Evropska unija je jedan od najvećih svetskih uzgajivača žitarica i ključni snabdevač susednih regija na Bliskom istoku i severu Afrike. Zbog toga je dobra vest što će pad prinosa, kako se očekuje, ove godine biti relativno mali. Situacija u drugim zemljama je međutim potpuno drugačija. U Sjedinjenim Državama, najvećem uzgajivaču kukuruza, najgora suša za više od pola veka opustošila je useve, tako da će ovogodišnji prinosi biti najmanji u poslednjih šest godina.
U Rusiji, još jednom velikom snabdevaču žitarica, žetva pšenice je zbog talasa vrućina smanjena za oko četvrtinu, što je dovelo do rasta cena i sve veće zabrinutosti u pogledu globalne krize u snabdevanju hranom. Peter Hazel je stručnjak za globalne probleme sa hranom na Imperijal koledžu u Londonu. On smatra da su relativno dobri prinosi u Evropi ove godine dobra vest, ali da neće umanjiti strahovanja u pogledu neizvesnosti oko zaliha hrane.
„Evropa godišnje proizvodi oko 300 miliona tona žitarica. Sjedinjene Države oko 400 miiona. U svetu se pak ukupno godišnje proizvede dve milijarde 400 miliona tona. Znači, Evropa je značajan proizvođač, ali ima veliki broj stanovnika i u stvari izvozi malu količinu, tako da se ne može smatrati velikim igračem na globalnom tržištu.“
Hazel naglašava da će ovogodišnje loše žetve verovatno najviše pogoditi najsiromašnije. I to ne bi bilo prvi put. Cene hrane su pre četiri godine naglo porasle, zbog čega veliki broj ljudi nije mogao da priušti osnovne prehrambene proizvode. Kriza je doprinela ekonomskoj i socijalnoj nestabilnosti u brojnim zemljama, a u pojedinim je dovela i do nereda. Hazel smatra da je poslednjih godina uspostavljena prevelika ravnoteža između nabavke i potražnje.
„Sva hrana koju proizvodimo ovih dana se koristi, dok smo u prošlosti imali viškove. To više nije slučaj, tako da suša izaziva velike poremećaje i mi nemamo zalihe koje bi mogle doprinesu prevazilaženju te situacije.“
Dugoročno gledano, kaže Hazel, viškovi hrane neće dolaziti iz najvećih svetskih proizvođača, već područja čije obradivo zemljište još nije u potpunosti iskorišteno. U međuvremenu, poljoprivrednici u Evropi i širom sveta pokušavaju da dobiju što je više moguće prinosa sa svojih imanja.
Robert Raven je pre više meseci prodao veći deo ovogodišnje žetve pšenice. S obzirom na trenutno visoke cene, dobro će profitirati na dodatnim količinama te žitarice. I poljoprivrednici u drugim delovima sveta nadaju se dobrim vremenskim uslovima i prinosima, kako bi doprineli globalnim zalihama.
