Fizioterapeuti nisu maseri
Fizioterapeuti u Srbiji susreću se u praksi sa raznim problemima koje njihove kolege iz drugih zemalja ne poznaju. Najviše im smeta što ih pojedinci smatraju – maserima. Smatraju da je neophodno donošenje zakona o fizioterapeutskoj delatnosti, koji će regulisati rad u ovoj oblasti medicine.
Predstavnici Društva fizioterapeuta Srbije naglašavaju da zdravstvene vlasti moraju da shvate da oni nisu puki izvršioci naloga lekara i da je reč o stručnjacima za sva životna doba. Upozoravaju da se ne poštuje pravilo da svako postoperativno stanje zahteva rehabilitacioni tretman, da svaki sportski klub mora da ima svog fizioterapeuta, da su fizioterapeuti jedini edukovani stručnjaci koji mogu da osmisle vežbe za određeno stanje i da su edukovani i za davanje saveta koji mogu puno da unaprede kvalitet života.
– Fizioterapeut može da nauči bolesnika kako pravilno da koristi pomagala poput štapa, štaka, kolica i da intervencijama otkloni bol pacijentu. Pokretljivost je imperativ koji nas održava u životu, a fizioterapeut zna kako da poveća i očuva pokretljivost i funkciju zglobova. Fizioterapeutima u Srbiji nedostaje još obrazovanja, jer se nažalost fakultet smatra nepotrebnim. Jedino u Novom Sadu pri Medicinskom fakultetu postoji Odsek za fizioterapeute i tek će za dve godine „izaći“ prva generacija ovih stručnjaka. Ne znam šta će ti mladi ljudi raditi, odnosno da li će naći adekvatan posao ili će morati da se zadovolje time da mažu blato pacijentima u banjama – zabrinuta je Ljiljana Katunac, predsednica Društva fizioterapeuta Srbije.
Fizioterapeutima koji su završili stručnu školu smeta što se oni koji prođu kratak kurs samoproklamuju u stručnjake, a nemaju dovoljno znanja da mogu da izađu u susret svim problemima pacijenata.
„Mlaćenje“ prazne slame je, kaže Katunac, kada neko u novinama daje savete koje vežbe treba raditi, jer svaki pacijent je individua i ne može da se poistovećuje sa svima.
– Ko god završi kurs za masera kaže da je fizioterapeut. I profesori fizičkog kažu da mogu da leče, što je pogrešno. U nižim ligama u sportskim klubovima nema fizioterapeuta, što je pogrešno, pa treneri „nameštaju“ deci zglobove. A upravo im je fizioterapeut potreban da brine o tome da ne dođe do povreda, da utvrdi da li dete ima ravne tabane, da li mu je kriva kičma… Zgražavamo se kada vidimo da neko dete recimo polomi ruku, a onda mu uz gips stave i pertlu koja će da drži ruku, ne razmišljajući da mu tako strada vrat – naglasila je Katunac.
Fizioterapeuti smatraju da su oni aktivni učesnici programa psihofizičke pripreme trudnica, rešavanje problema inkontinencije (nevoljno mokrenje) i drugih stanja vezanih za očuvanje zdravlja žena i da je zato velika greška što u porodilištima nije omogućeno da oni rade u procesu rehabilitacije sa ženama. Jer, vežbanje karličnog dna može da im pomogne da izbegnu brojne tegobe.
– Lečenje u domovima zdravlja svodi se na elektroterapije. Priliv pacijenata je veliki, pa nema kvaliteta, a samim tim terapija gubi smisao. Daju se standarde vežbe svima, a svako ima pravo na individualni tretman. Dnevno terapeut ima i po 170 pacijenata. Kod privatnika je drugačija priča – dodala je Katunac.
Fizička neaktivnost uzrokuje invalidnost i smrtnost miliona ljudi godišnje, jer može da dovede do moždanog i srčanog udara, dijabetesa i karcinoma. Fizioterapeuti kažu da treba znati da samo pola sata dnevno pravilno primenjene i adekvatno dozirane fizičke aktivnosti može bitno da utiče na poboljšanje kako pokretljivosti tako i opšteg zdravstvenog stanja.
