„Fit“ ljudi žive duže i stare bolje
Pedesetogodišnjaci koji vode računa o svojoj fizičkoj aktivnosti ne samo da će doživeti dublju, već i kvalitetniju starost, podaci su nove studije sprovedene u Teksasu.
„Već decenijama se zna da ako ste fit, živite duže. Ali nije bilo jasno da se time postiže i bolji kvalitet života, da se bolje stari“, kaže vođa istraživanja dr Džeret Beri, a prenosi Reuters.
Dr Beri napominje da nije reč samo o odlaganju „neizbežnog“, tj. obolevanja od hroničnih bolesti, nego o stvarnom smanjenju obolevanja od njih.
Teksaški tim je pratio zdravlje više od 18.600 muškaraca i žena, koji su na početku istraživanja, negde oko svoje 50 godine, prošli test kardiorespiratornih sposobnosti na pokretnoj traci. Potom je tokom 26 godina praćena stopa obolevanja ovih ispitanika od osam hroničnih bolesti, uključujući srčane bolesti, dijabetes, Alchajmerovu bolest i rak debelog creva.
Među petinom muškaraca koji su na pokretnoj traci pokazali najslabiju fizičku spremnost, stopa obolevanja od hroničnih bolesti je iznosila 28 odsto godišnje, a među onima koji su spadali u petinu fizički najspremnijih čak 16 odsto.
Kod praćenih žena, među petinom fizički najnespremnijih, stopa obolevanja od hroničnih bolesti je iznosila 20 odsto godišnje, a medju petinom fizički najspremnijih 11 odsto. Pri tom su u obzir uzeti i faktori kao što su pušenje, konzumiranje alkohola, gojaznost, krvni pritisak i nivo holesterola.
Ishrana ispitanika, međutim, nije razmatrana pa neki kritičari napominju da je stvar možda u tome što se oni, koji se više fizički rekreiraju, zdravije i hrane. Osim toga, moguće je da postoje i genetski faktori koji predisponiraju čoveka i da bude fizički spremniji i da bude zdraviji.
Dr Dajen Bild iz Nacionalnog instituta za srce pluća i krv u Betesdi, Merilend, smatra da je već čvrsto dokazano da fizička aktivnost donosi mnoge koristi – povoljno utiče na težinu, umanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, poboljšava zdravlje kostiju, mentalno zdravlje itd.
U SAD se preporučuje da čovek bude umereno fizički aktivan tokom bar 150 minuta nedeljno ili intenzivno fizički aktivan tokom bar 75 munita nedeljno. Teksaški tim ipak daje prednost intenzivnijoj fizičkoj aktivnosti, za razliku od kolega sa Američkog koledža za sportsku medicinu, koji tvrde da je sporije trčanje delotvornije.
