Polovni automobili: „Korekcija kilometraže“ nije „srpski specijalitet“?

Opšte je poznato da postoji tesna međuzavisnost između broja pređenih kilometara polovnog automobila i cene koja će za njega biti ostvarena ukoliko se on prodaje.

Zbog toga svako ko se raspituje o nekom polovnjaku obavezno pita za ovaj podatak je on važan faktor prilikom odlučivanja. Nažalost, pojedini trgovci vraćaju kilometražu na vozilima jer nasuprot želje kupca da za svoj novac dobije što bolji automobil stoji njihova želja da svoj polovnjak prodaju što skuplje.

S obzirom da je vraćanje kilometraže na svim modelima maksimalno pojednostavljeno nijedna marka vozila, bez obzira na tehničke karakteristike, nije pošteđena ove prevare. Cena koja se u Srbiji plaća za uslugu „korekcije kilometraže“, u zavisnosti od automobila kreće se od 20 evra pa naviše. To nas u suštini dovodi do toga da je ova aktivnost za neke neodgovorne prodavce postala neizostavan korak u pripremi vozila za prodaju baš kao što je to i popravka sitnih kvarova ili registracija vozila.

Sem povećanja cene polovnjaka, skidanje kilometraže može biti i način za prevarno ostvarenje garantnih prava i pored stvarnog prekoračenja ograničenja garancije koju daje proizvođač vozila.

Sajt www.polovniautomobili.com istražio je i kakva je situacija u drugim zemljama kada je reč o vraćanju kilometraže i da li se povodom toga nešto konkretno preduzima.

Prevara sa brojačem kilometara ni u kom slučaju nije posebnost našeg tržišta polovnjaka. „Američka nacionalna agencija za sigurnost u saobraćaju“ (National Highway Traffic Safety Administration) procenjuje da svake godine kupci polovnih automobila u SAD-u gube 4 milijarde dolara zbog ove prevare i da se u proseku kilometraža vraća na oko pola miliona polovnih automobila godišnje.

Ni u Evropskoj uniji, i pored visokih zaprećenih kazni i rigorozne kaznene politike situacija nije ni malo ružičasta. Prevara je široko rasprostranjena a procene o šteti variraju od 5 pa sve do 10 milijardi evra godišnje. Procena nemačke policije je da je na oko 30 procenata polovnih automobila vraćana kilometraža i pored toga što je manipulacija kilometražom na inicijativu nemačkog automobilskog saveza ADAC-a od 2005. godine zabranjena dopunama tamošnjeg Zakona o drumskom saobraćaju. Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora do jedne godine, a ista kazna preti i proizvođačima kompjuterskih programa čiji je cilj izvršenje jednog takvog dela. Od tada je u Nemačkoj zabranjeno i reklamiranje uređaja za manipulisanje pređenom kilometražom u novinama, časopisima i na internetu. Zakon zabranjuje već i samu ponudu vršenja nedozvoljene usluge. Uprkos tome, takvi oglasi i internet sajtovi su i dalje veoma rašireni u praksi.

Koliko je prevara sa brojačem kilometara zapravo raširena pojava, dovoljno govori i jedan takav slučaj koji se dogodio u Bavarskoj. Minhenska policija je u martu 2011. sprovela veliku raciju koja je obuhvatila 150 mehaničarskih radionica i privatnih stanova. Rezultat racije – 26 uhapšenih lica i 300 zaplenjenih vozila. Prilikom te racije otkriven je i BMW koji je ukupno prešao 700.000 kilometara, a zatim prošao kroz tako „uspešno“ podmlađivanje da je na brojaču pokazivao svega 150.000 kilometara. Tako je vrednost ovog automobila sa realnih 5000 evra, posle „korekcije“ kilometraže i „kozmetičkog ulepšavanja“ uvećana na 15.000 evra.