Ekonomija muzeja: Naša kultura kroz suvenire
Najposećeniji muzej u svetu u 2011, sa rekordnih gotovo tri miliona posetilaca, španski Prado, počeo je da radi sedam dana u nedelji, umesto dosadašnjih šest, da bi nadoknadio 25 odsto manje subvencije koje je dobio od vlade, a užurbano se priprema i nova, luksuznija ponuda suvenira.
Time će španski narodni muzej, u kome se čuva preko 4.000 slika iz razdoblja od 16. do početka 19. veka, i remek-dela Fra Anđelika, Botičelija, Boša, Ticijana, El Greka, Rembranta, Velaskeza, Goje… kako je izjavio direktor Migel Sugasa, pokušati da broj posetilaca poveća za 250.000 godišnje, što bi muzeju trebalo da donese 1,5 miliona evra više , pišu Novosti.
Novosti pišu i da najveći muzej u Americi, i jedan od najpopularnijih u svetu, njujorški Metropoliten iliti „Met“, kako ga Amerikanci nazivaju, obogatio je početkom ove godine svoju inače prebogatu ponudu suvenira, i već do juna zaradio 15 odsto više u odnosu na 2011. A njujorški Muzej moderne umetnosti MoMA, zahvaljujući novim kolekcijama suvenira (šolje, prostirke, razni setovi, servisi, magneti, odevni predmeti…), izrađenim po uzorima na dela iz postimpresionističkog perioda, perioda kubizma, kao i na remek dela umetnika kao što su Sezan, Pikaso, Kandinski… inkasirao je za samo nekoliko meseci dodatnih gotovo milion dolara.
Šta govori naša praksa – da li su naše kulturne institucije spremne za ovakve „izlete“, umemo li da primenimo višedecenijsko dobro iskustvo najelitnijih i najvećih svetskih muzeja, biblioteka, galerija, arheoloških lokacija… prepoznajemo li na pravi način kako se vrhunska umetnost sve više „meša“ sa tržištem, i kako kulturne institucije postaju fabrike novca, pitaju se Novosti.
Kao jedan od odgovora mogao bi da posluži primer Narodne biblioteke Srbije – od maja ove godine, jedna od najznačajnijih nacionalnih institucija kulture pojavila se na tržištu sa više od 40 suvenira – označivači za knjige, razglednice, magneti, majice, torbe, podmetači za čaše u obliku starih gramofonskih ploča… a svi oni izrađeni su na osnovu građe koja je pohranjena u depoima, i u Trezoru nacionalne biblioteke. Autor prvog seta ovih suvenira je Rastko Čurdić, a po rečima Dejana Ristića, v. d. direktora NBS, svi suveniri u potpunosti su izrađeni u skladu sa savremenim svetskim standardima.
„Uveren sam da u našim ustanovama kulture postoje potencijali uključivanja u proces koji je već decenijama prisutan u svetu – izradu suvenira kojima se promoviše kulturna baština, ali i u određenoj meri utiče na prihode same institucije,“ kaže za Novosti Dejan Ristić.
Nacionalna biblioteka nije prva ustanova kulture u Srbiji, ali je, nažalost, među malobrojnima koje su se opredelile da na savremen i kvalitetan način prezentuju deo kulturnog blaga koje poseduju. Motiv uprave prilikom realizacije ideje o izradi suvenira bio je dvojak – primarni se odnosio na našu želju da i na taj način predstavimo i promovišemo deo neprocenjivog kulturnog blaga koje nam je povereno na čuvanje. Drugi motiv odnosio se na mogućnost ostvarivanja prihoda koji bi nacionalna biblioteka mogla da iskoristi za neophodne potrebe.
Ovi suveniri privukli su veliku pažnju naših sugrađana, a posebno inostranih turista, koji sada iz Srbije mogu da ponesu lepe, kvalitetne i zanimljive suvenire.
„Interesovanje je mnogo veće nego što smo i sami očekivali, a činjenica da je za samo nekoliko dana prodat čitav asortiman pojedinih suvenira učinila je da nastavimo da razmišljamo u pravcu obogaćivanja naše ponude. Tako je upravo izrađen set od po 12 razglednica autora Vladimira Vujovića, koje predstavljaju tri zanimljive i neobične šetnje kroz najuže gradsko jezgro Beograda – svaki set razglednica posvećen je jednoj temi, nalazi se u posebno dizajniranom pakovanju, i kupac može da u roku od oko sat vremena obiđe 12 lokacija, i upozna se sa njihovim značajem za istoriju glavnog grada i Srbije.“
Nacionalna biblioteka nastaviće da izrađuje suvenire i druge propagandne materijale, i kako ističe Ristić, već se rade novi programi za projekat koji nas u dobrom smislu približava svetu.
