Skupština danas razmatra Zakon o NBS. Šoškić: Ne razmišljam o ostavci
Skupština Srbije danas će razmatrati izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije, a raspravljaće i o ponovnom izboru Saše Jankovića za zaštitnika građana.
Poslanici opozicije smatraju da vladajuća koalicija predlaže izmene Zakona o NBS samo da bi smenila guvernera Dejana Šoškića, četiri godine pre isteka mandata na koji je izabran.
Opozicija je negodovala što je izmene zakona dobila tek juče a danas već počinje rasprava i najavila je podnošenje amandmana.
Srpska napredna stranka (SNS), koja je deo vladajuće koalicije, zatražila je juče da nadležni ispitaju tačnost informacije da je NBS oštećena za više od 300 miliona evra zbog mahinacija rukovodstva NBS na čelu sa guvernerom Šoškićem.
SNS je saopštio da bi bilo dobro kada bi guverner Šoškić naveo sa kojim je to tajkunima imao kontakte kada je, navodno, od njega traženo da deo deviznih rezervi Srbije upotrebi za finansiranje njihovih poslovnih poduhvata o čemu je, kako se navodi, sam govorio.
SNS smatra da treba istražiti sve što je NBS radila i, ako se ustanovi bilo kakva neregularnost, pozvati krivce na odgovornost.
Poslanik opozicione Demokratske stranke (DS) Božidar Đelić juče je rekao da su predložene izmene Zakona o NBS „samo politički pamflet“ čiji je cilj „politička seča onih koji nisu po volji režima“.
Đelić je upitao „kako govoriti o departizaciji, kada na čelo NBS treba da dođe visoki funkcioner stranke na vlasti koji je bio i kandidat za premijera“.
Guverner za NIN: Ne razmišljam o ostavci
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je u intervjuu za novi broj magazina NIN da ne razmišlja o ostavci.
Na pitanje koliko su zahtevima za njegovu smenu doprineli tajkuni, jer je odbio da deo deviznih rezervi upotrebi za „podsticanje privrednog rasta“, Šoškić je istakao da je odbio da se državni novac nenamenski koristi i da se razmišlja o rešenjima koja su imala razorne posledice na privredni život i standard građana.
„Problem je što su neki domaći privrednici, pre svega iz sektora koji zavisi od uvoza i prodaje na domaćem tržištu, sa svojom nedovoljno konkurentnom poslovnom aktivnošću, prezaduženi i više niko neće da ih finansira. Njima treba neka vrsta državnog poklona da bi preživela. Taj poklon može imati formu subvencija iz budžeta, fiksiranja kursa, ili, kako neki neodgovorno predlažu, korišćenja deviznih rezervi za „privredni razvoj“, kaže Šoškić.
„U takvim „podsticajnim programima“ nažalost često se državnim novcem finansiraju ne oni koji će ukupnu privredu izvući iz problema, već oni koji su privredu upravo doveli u problem“, kategoričan je Šoškić.
Komentarišući strahovanja da bi promena na čelu NBS mogla da dovede i i do promene monetarne politike, on je istakao da većina građana dobro pamti posledice „namenskih kredita iz primarne emisije“ s početka 90-ih.
„Ako postoji opasnost da se naruši nezavisnost centralne banke i da se neodgovorna fiskalna politika finansira neodgovornom monetarnom politikom, to direktno utiče i na kurs“, upozorio je on.
On je demantovao optužbe da je kriv za slabljenje dinara i istakao da su ključni razlozi za to bili zamrzavanje aranžmana sa MMF-om i što je za šest meseci konsolidovani budžetski deficit bio 111 umesto planiranih 61 milijardu dinara.
