Ekonomisti: Evrozona ide prema katastrofi nesagledivih razmera
Evrozona je suočena s ekonomskom katastrofom, ako finansijski jače države i centralna banka ne preuzmu veći deo dužničkog tereta tog bloka, upozorili su vodeći ekonomisti u svetu, uključujući dva savetnika nemačke vlade.
„Verujemo da Evropa mesečari prema katastrofi nesagledivih razmera… osećaj da je ovo beskonačna kriza, da se domino kockice ruše jedna za drugom, mora biti preokrenut“, navodi se u izveštaju Instituta za nova ekonomska razmišljanja (Institute for New Economic Thinking – INET), koji ega podržava poznati investitor Džordž Soroš.
Političari moraju da reše dva odvojena problema – nasleđene troškove „od početka manjkave konstrukcije“ evrozone i da isprave strukturu samog bloka, poručuju ekonomisti.
Preporučuju, između ostalog, da se deo duga regije proglasi uzajamnim, čemu se Nemačka opire, i da se stvori nadnacionalni finansijski regulator, koji bi imao ovlašćenja nad nacionalnim regulatornim telima.
Ekonomisti pozivaju Evropsku centralnu banku da postane zajmodavac u krajnjoj nuždi državama koje ispunjavaju budžetske ciljeve, ili da tu ulogu dodeli stalnom kriznom fondu regije, Evropskom stabilizacijskom mehanizmu (ESM), i odobri mu bankarsku licencu. Evropska centralna banka dosad se snažno protivila ovim opcijama, ali u sredu je funkcioner ECB-a Evald Novotni kazao da ima argumenata za davanje bankarske licence ESM-u kako bi mu se povećali kapaciteti.
Novotnijev komentar shvaćen je kao signal da je kriza evrozone ušla u opasnu novu fazu, s obzirom da je sve verovatnije da će Španija morati da zatraži celokupan paket međunarodne pomoći, a ne samo za spašavanje banaka, što je već učinila.
Ponovno zabrinjava i Grčka, jer je sve jasnije da neće uspeti da ostvari ciljeve dogovorene kada su joj odobrena dva paketa međunarodne pomoći, što bi je moglo navesti na napuštanje evrozone.
Iako su evropski čelnici prepoznali potrebu za kolektivnim odgovorom, INET poručuje da do sad nisu uspeli da se dogovore oko plana koji bi delovao uverljivo ulagačima na tržištima i odgovorio na javne potrebe. Dogovori evropskih čelnika na dva samita poslednjih meseci nisu otišli dovoljno daleko, poručuje INET.
„Rešavanje sadašnje krize je „win-win“ izbor i za države poverioce i za dužnike, no nedostatak poverenja između njih sprečava ih da dođu do obostrano korisnih rešenja„, navodi 17 ekonomista koji su potpisali izveštaj, uključujući savetnike nemačke vlade Larsa Felda i Petera Bofingera, i koji preporučuju donošenje hitnih kratkoročnih mera.
Kao što bi trebalo proglasiti deo dugova uzajamnim, pri čemu bi ECB trebalo da se obveže na veće kupovine državnih dugova, zemlje s fiskalnim suficitom trebalo bi da podstaknu potražnju širom evrozone, poručuje INET. Međutim, svaki dalji korak prema podeli tereta državnih dugova verovatno bi naišao na oštar otpor Berlina, koji najviše pridonosi postojećim kriznim fondovima evrozone i koji je suočen s teškim udarcem, ako Atina ne ispuni svoje dužničke obaveze.
Ako Grčka bankrotira i napusti evrozonu, Nemačka može očekivati gubitak i do 82 milijarde evra, a ako insolventna Grčka i dalje ostane unutar tog bloka, Nemačku će to koštati 89 milijardi evra, procenio je nedavno nemački Ifo ekonomski institut.
