Da li se isplati kupovati fanove na društvenim mrežama?
Na žalost, sasvim normalna stvar u ovim vremenima je postalo to da se popularnost više ne meri kvalitetom rada ili prepoznavanjem istog od strane velikog broja ljudi, već, kako izgleda, brojem fanova na društvenim mrežama.
U svetu je ovo postalo pravo takmičenje, a kod nas, koji oduvek kaskamo za istim, je tek u povoju. Facebook je već postao „druga kuća“ građana Srbije, a Twitter je sve popularniji i broj pratilaca odnosno fanova za neke društvene slojeve postao je neverovatno važan.
Juče je upravo na Twitteru krenula polemika o tome kako je naša „estradna diva“ Jelena Karleuša za jedan dan dobila 20.000 novih pratilaca. Kako su njene kolege, ali i mnogi tviteraši protumačili, u pitanju je kupovina pratilaca.
Sudeći po mišljenju naših sagovornika to nije ništa novo kada je svet u pitanju. Marko Herman, iz E-PR sektora agencije Represent Communications i jedan od poznatijih tviteraša, podseća na nedavne slučajeve u SAD gde je predsednički kandidat Mit Romni optužen za kupovanje followera na Twitteru, dok je za njegovog protivkandidata Njuta Gingriča ustanovljeno da je od 1,7 miliona followera 90% bilo preko lažnih naloga. Nedavno smo na Bizlife portalu imali priliku i da čitamo kako kompanije kupuju tviteraše radi promocije brenda, a nije ništa čudno ni kada se za što veći broj fanova dele i pozamašne nagrade.
„Kupovanje followera na Twitteru, kao i fanova na Facebooku, korisno je samo kao kratkotrajni egoboost! Bilo da ste osoba ili kompanija, bićete veći od konkurencije po broju virtuelnih osoba koje su navodno zainteresovane za vas,“ kaže Herman za Bizlife i dodaje „Verovatno je donekle razumno objašnjenje za takvu kupovinu to što će novi followeri/fanovi videti da vas puno ljudi prati i odlučiti se na sličan potez. No, ako su prikupljeni followeri koji su potpuno nezainteresovani za osobu, odnosno brend, što je uglavnom slučaj kada se followeri kupuju, krajnji rezultat je bacanje para u vetar.“
Na društvenim mrežama, a posebno na Facebooku primetna je i „borba za fanove“ između velikih kompanija. Gradimir Joksimović, menadžer u D-kit agenciji koja se bavi promocijom preduzeća na društvenim mrežama, kaže da kada su kompanije u pitanju, strategija promocije putem društvenih mreža pre svega podrazumeva „jasan koncept komunikacije, prilagođen ciljnoj grupi korisnika, predanost, doslednost i nadasve upornost“. Kada govori o popularnosti na Twitteru Joksimović kaže da se popularnost na ovoj društvenoj mreži ne stiče brzo, „a svaka „prečica“ vrlo lako može da ugrozi reputaciju kompanije u online zajednici“.
Kada je u pitanju Facebook on kaže da kompanije povećavaju broj i aktivnost svojih fanova putem kampanja koje se sprovode prema pravilima Facebook mreže. „Umešno vođene kampanje ovog tipa značajno doprinose uvećanju broja fanova i, što je daleko važnije, stimulišu korisnike na interakciju. Sam broj fanova, naime, ne znači mnogo ako oni na stranici aktivno ne komuniciraju,“ kaže Joksimović.
Bilo kako bilo, slučaj Jelene Karleuše i medijska pažnja koja je data ovom događaju, verovatno će mnoge osobe i kompanije odvratiti od brzog načina za dobijanje fanova na društvenim mrežama. Pretpostavljamo da će se ipak svi oni odlučiti za ono što je u principu najvažnije kada je ovaj vid komunikacije u pitanju, a to je kreativnost.
M.Miličković
