Srpkinja na tragu leku za leukemiju
Od 10.000 srpskih lekara koji rade u inostranstvu jedan od najpriznatijih je dr Tatjana Stanković Tejlor, naučnik Instituta za istraživanje raka u Birmingemu. Bavi se otkrivanjem gena u malignoj krvi, koji dovode ili do pojave raka ili do otpora na klasičnu terapiju citostaticima, pišu Novosti.
„U našem institutu pokušavamo da pronađemo Ahilovu petu malignitetu krvi, odnosno ćelijski proces koji je specifičan samo za ćelije tumora i koji se može terapeutski manipulisati bez toksičnosti za normalne ćelije organizma,“ objašnjava doktorka Stanković.
Sve je počelo još 1999. godine kada je sa kolegama otkrila gen koji se zove „ataksia telangiectasia mutated“ (ATM), koji je mutiran u velikom broju bolesnika sa najčešćom formom leukemije, u takozvanoj hroničnoj limfocitnoj leukemiji.
„Otkrili smo, takođe, da je mutacija ovog gena u jednom procentu ovih bolesnika nasledna i prema tome pospešuje nastanak ove bolesti. Pre dve godine smo započeli novi klinički tretman lečenja novim lekom koji inhibira reparaciju oštećenja DNK, ali je ne oštećuje. Ovo je za tumor specifičan, netoksični način lečenja u koji polažemo velike nade.“
Za svoj rad dr Tatjana Stanković Tejlor je dobila titulu doktor godine u Velikoj Britaniji. Naučnim radom bavi se od studentskih dana kada je dobila Oktobarsku nagradu grada Beograda. Na Dečijoj univerzitetskoj klinici specijalizirala je pedijatriju, a na Medicinskom fakultetu subspecijalizirala hematologije. Tu je, kaže, naučila da se medicina uči pored bolesničke postelje, a ne iz knjiga, ali i shvatila da taj pricip ne ostavlja prostor za naučno razvijanje.
Kada je 1989. dobila stipendiju Britanskog saveta otišla je u Englesku. „Put me odveo do Instituta za istraživanje raka u Birmingemu. Otuda i moje istraživanje o leukemiji,“ priča dr Stanković i priznaje da je njen naučni rad zahtevao kompletnu rekvalifikaciju.
Tek 1995. završila je doktorat iz genetike kancera. Put je bio dugotrajan i mukotrpan, ali je nadoknadila deset godina zakašnjenja srpskom tvrdoglavošću i ličnom upornošću.
„Kancer je moja prva naučna ljubav,“ otkriva sagovornica lista, „jer sam najviše interesovanja imala za lečenje bolesti krvi. Ljudi se boje raka zbog njegove kompleksnosti, nedovoljnog razumevanja i samim tim nemogućnosti da se kontroliše. U suštini, ljudi se manje plaše poznatog neprijatelja nego nepoznatog.“
Doktorka Stanković kaže da redovno održava kontakte sa Dečijom klinikom u Beogradu i da pomože kolegama u savladavanju savremenih metoda analiza ćelija leukemije. “Gotovo svake godine držim predavanje na skupu pedijatara u Beogradu o najnovijim dostignućima. Moj zaključak je da u ovde klinička medicina dobro prati zapadne standarde i da bi bilo divno kad bismo ih pratili i na polju nauke,“ želi dr Tatjana Stanković Tejlor.
