Cene stočne hrane ruiniraju stočarstvo

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Cene stočne hrane ruiniraju stočarstvo

    Srpskom stočarstvu nikako da krene, korak napred, dva unazad. Država je donela uredbu kojom subvencioniše nabavku stočnog podmlatka, ali zato cena stočne hrane beleži rekorde, a trgovci sve više uvoze stoku, meso i mleko i tako obaraju cenu domaćim farmerima.


    Kozarstvo je do pre nekoliko meseci bio isplativ posao. Zarađivalo se na mleku, surutki, čuvenom kozijem siru i prodaji jaradi.

    Odgajivač koza u Kisaču Milan Rainović, koji stočnu hranu kupuje, kaže da nikada nije bilo teže baviti se tom proizvodnjom.

    “Cene stočne hrane su porasle od 50 do 100 posto. Stočno brašno je u oktobru prošle godine bilo 16 dinara a sada je 27 dinara. Suncokretova sačma je u oktobru koštala 23, a danas je 32 dinara. Sojin griz je lane bio 42, a sada je 64 dinara”, konstatuje Rainović.

    Lucerka skočila za 100 odsto


    Visoka cena kukuruza je podigla cenu lucerke. Ona je lane bila 11 a sada 22 dinara. Poljoprivrednici su zaorali svoja lucerišta i posejali kukuruz. Rainović kaže da im najavljene subvencije za kupovinu stočnog podmlatka neće mnogo pomoći.

    Pavle Pašćan iz Sviloša do pre nekoliko godina tovio je junad. Pošto je stalno pravio gubitke izlaz je našao u proizvodnji voća.

    “Nije nekog računa bilo. Nisam mogao da se pokrijem. Daš za tele 400 evra, a za bika dobiješ 800. Potrošiš 2 tone kukuruza i 50 do 100 bala. Ne računam rad. I pri tome nemaš nikakvu zaradu. Počeo sam da sadim voće i došao sam do 10 jutara voća”, žali se Pašćan.

    Problemi u stočarstvu se ciklično javljaju. Proizvođači koji su se pre pet godina zadužili da bi uložili u proizvodnju svinja, tovljenike su budzašto rasprodali, a kredite vraćaju prodajom oranica i mehanizacije, postajući seoska sirotinja. Ta zla sudbina pogodila je i Svetislava Milovanovića iz Divoša.

    Kredit za tovljenike pojeo i telefon


    “Uzeo sam poljoprivredni kradit 2006. godine. Međutim, za prvu turu tovljenika sam dobijo 82 dinara. Već druga je pala na 50. Dalje, ni jednu turu nisam prodao za više od 60 dinara. Potom su počele da pristižu rate za kredit. Da bi ih vratio prodao sam 4 jutra zemlje, sve mašine, čak su mi i telefon isključili”, kaže Milovanović.

    I taman kada su preostali stočari počeli da koliko-toliko zarađuju na tovu, cena je oborena prekomernim uvozom.

    Uvoz iz inostranstva 4,5 miliona evra!


    Do 15. maja iz Švajcarske, Belgije, Nemačke, Holandije uvezli smo svinjsko meso za 4 i po miliona evra. S obzirom na to da Srbija nema pravilnik o uslovima trošenja svinjskog mesa, naši prerađivači povoljno kupuju meso, jer tamošnji trgovci mogu da ga drže smrznutog šest meseci.

    Tako u naše klanice dolazi meso koje u ovim zemljama, ako ga ne prodaju, završava u kafilerijama. Uvozili smo i žive svinje za milion i po evra, najviše iz Hrvatske. Uz to za uvoz svežeg mleka, uglavnom iz Belgije, plaćeno je 2 miliona 300 hiljada evra. Uz sve navedeno, nameće se zaključak da je teško očekivati bolju budućnost našeg stočarstva.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE