Hikikomori- sve češći poremećaj ponašanja

Hikikomori je poremećaj ponašanja raširen u Japanu uglavnom kod mladića, a karakterišu ga povučen život kod kuće i nedostatak interesa i želje za školom i radom koji traju duže od 6 meseci.
 
Dr Alan Teo, psihijatar na Univerzitetu u Mičigenu u En Arboru, u martu je objavio u Međunarodnom časopisu za socijalnu psihijatriju članak o prvom slučaju hikikomorija u SAD- jednom čoveku od 30 godina koji je tri godine živeo potpuno izolovan u svom stanu.
 
„Prvu godinu proveo je u prilično prostranom WC-u, hraneći se onime što bi mu doneli“, rekao je.
 
„Nije se kupao, provodio je vreme na internetu i igrajući video igre. Takođe, tako je već živeo nekoliko godina u svojim dvadesetim. Svaki put je patio od teške depresije“, dodao je.
 
Pacijent je pristao da se podvrgne kognitivno bihevioralnoj terapiji posle koje je u remisiji.
 
„Tokom života, hikikomorijem je pogođeno 1,2 odsto Japanaca, po jedinoj detaljnoj studiji o epidemiologiji tog fenomena“, rekao je profesor Takahiro Kato, sa Odeljenja za neuropsihijatriju Univerziteta Kjušu.
 
„Osim toga, jedno istraživanje zabeležilo je 264.000 slučajeva hikikomorija u Japanu (od ukupno 127 miliona stanovnika), kojima treba dodati 460.000 ljudi koji će tek oboleti.“
 
Po njemu, „u bliskoj budućnosti u Japanu će biti gotovo milion slučajeva, što će imati socijalno-ekonomske posledice“.
 
Neki stručnjaci ocenjuju da je reč o epidemiji.
 
Situacija je sve ozbiljnija zato što u Japanu postoji samo 169 psihijatara za mlade, a prvi znaci izostajanja iz škole ili izolovanja ponekad mogu da se pojave u uzrastu od 12, 13 godina.
 
Osim toga, neki roditelji se stide takvog deteta i oklevaju da zatraže stručnu pomoć ili je ono odbija, a ponekad i tolerišu takvo ponašanje.
 
Oboleli često pate od nekog psihološkog poremećaja koji prati izolovanje od sveta.
 
To međutim nije neophodno, a ako i postoji, nije dovoljan razlog da bi opravdao takvo ponašanje.
 
Fenomen takođe nije povezan sa zavisnošću od interneta ili video igricama.
 
Oni, po profesoru Katou, samo smanjuju potrebu za direktnom komunikacijom sa ljudima.
 
Po njegovu mišljenju, promene u porodičnom i društvenom životu velikim delom objašnjavanju širenje tog fenomena.
 
„Tradicionalna japanska porodica, koja je imala mnogo dece i živela pod istim krovom sa bakom i dekom, ustupila je mesto porodici u kojoj otac i majka rade, koja ima manje dece i ima manje kontakata s rodbinom i susedima. To čini hikikomori vidljivijim problematičnijim“, rekao je.
 
Jedan od razloga mogao bi da bude i veliki pritisak u školi kao i zlostavljanje kojim su izloženi neki učenici.
 
Poremećaj ponašanja nije povezan isključivo sa japanskom kulturom.
 
Slučajevi su otkriveni u Omanu, Španiji, Italiji, Južnoj Koreji i Francuskoj, gde je u poslednjih 15 meseci zabeleženo tridesetak slučajeva kod mladih, starijih od 16 godina, ali i u uzrastu od 25 do 30 godina.