Šišanje ovaca i čobanina
Na kraljevačkom području, pored nakupaca stoke, pojavili su se i nelegalni trgovci vunom koji rade ortački sa „frizerima“ ovaca, ali je njihov rad skuplji od cene ošišane vune
Ode čiča zadovoljan, ošišao mi dvadesetak ovaca za oko tri sata i naplati mi četiri ’iljade. Malo posle dođoše ovi za vunu, u kombiju voze stočnu so i nude dva kila za kilo vune. Šta da radim, gde da čuvam vunu, uzmem so a oni vunu. Kad sam se preračunao, vidim da to ne pokriva ni šišanje, više od polovine sam doplatio. Reklo bi se, ošišaše i mene i ovce. Ali, šta mogu, inače sam morao ovce da ošišam i bar sam taj posao obavio. A njima još bolje, došli sa desetak džačića soli i iz sela odoše sa punim kombijem vune, vele da su od Kragujevca… Tako nam Tomislav Majstorović, poljoprivrednik iz Dedevaca kod Kraljeva, objašnjava „kompenzacioni” posao šišanja ovaca i prodaje vune. On srećom nema mnogo brava, ali slično prolaze i drugi vlasnici daleko brojnijeg stada, recimo, na Pešterskoj visoravni.
Tamo je do pre tri, četiri godine na tone vune stajalo na tavanu u štalama. Niko je, takoreći, nije ni za džabe hteo, a onda se, uz pomoć predstavnika Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) 2006. godine pojavila zadruga „Sjenička ovca“, čiji je direktor Ejub Rahić. – Za dve godine – kaže Rahić – otkupili smo i prodali oko 200 tona vune, uglavnom kupcu u Engleskoj. Cena se kretala oko 65 evrocenti, ali je sada došlo do zastoja. Razlog su ove kursne razlike, a i naša obaveza da obezbedimo skladišta, prema propisima EU. Mislim da ćemo uskoro ponovo krenuti sa izvozom, baš sam nedavno obavio razgovore sa predstavnicima jedne kompanije iz okoline Liverpula. A, vune, bar na Pešteri, ima još na hiljade tona iako se broj ovaca, takoreći, prepolovio. Bilo ih je pre pet godina oko 22.000, a sada ovde pase deset hiljada brava manje – tvrdi Rahić.
Naš sagovornik, uz osudu pojave raznih nelegalnih trgovaca vunom, nam je objasnio da i na Pešteri šišanje ovaca košta više nego vuna. Pogotovo ako se šiša mašinski i ako to čine poznati „frizeri“, poput Fikreta Cucaka, Almira i Nazima Tahirovića iz Raždaginje kod Sjenice, koji su bili i na svetskom prvenstvu u šišanju ovaca, održanom u Bjerkreimu u Norveškoj. Oni tamo, kako smo tada već pisali, nisu postigli zavidan uspeh. Istina, ošišali su ovcu za manje od jednog minuta, ali se bodovalo i ophođenje prema bravu i tu su izgubili važan broj poena. Jer, kako su nam objasnili, „tamošnje ovce nisu kao pešterke, mirne. Bile su neke divljakuše i nisi baš mogao da budeš nežan”. Tako su zauzeli pretposlednje mesto, ispred predstavnika Crne Gore, koji je „korisnika usluga” šišalicom malo i posekao.
No, ipak, nema boljih u tom poslu na Pešteri, za dan mogu ošišati i stado od tri stotine ovaca, ali šišanje jedne košta 1,5 do dva evra, a prihod od oko dva kilograma vune, koja je sada najviše 80 dinara, ne pokriva cenu te usluge. Zato mnogi stada šišaju sami i ručno.
A, o sadašnjem stanju na tržištu i razlozima pojave nakupaca za robu koja do je doskora bila bagatelna najbolje objašnjenje pružio nam je Esad Hodžić iz Prijepolja, direktor firme „Stileks“ koja se u Srbiji najduže, već dve decenije, bavi otkupom i preradom, odnosno izradom proizvoda od vune. U pomenutom periodu ova firma je u Mađarsku, Ukrajinu, Belgiju, Englesku i Tursku izvezla oko 500.000 tona vune. – To je berzanska roba, a naši ljudi, i proizvođači i trgovci, nisu na to navikli. Ne umeju da se prilagođavaju tim promenama na tržištu, nisu dovoljno ni obrazovani za pravilno sortiranje, skladištenje… Eto, u ovom periodu ima potražnje, cena u otkupu se kreće od 40 do 80 dinara po kilogramu neoprane vune, i odmah je tu više zainteresovanih, pojavljuju se i nakupci, nelegalni, neobučeni trgovci. No, nema stalnosti, sigurnosti recimo za partnera iz inostranstva, jer čim cena na berzi padne biće niža i ovde i onda vunu na pojedinim područjima Srbije nema ko da otkupljuje – objasnio nam je, ukratko, Esad.
