Lizing tržište na trećini pretkriznog nivoa
Gavranović je, u izjavi Tanjugu, istakao da je u prošloj godini tržište, u poređenju sa 2010, zabeležilo blagi oporavak od svega nekoliko procenata, pošto je sklopljeno nešto više od 12.000 ugovora, ukupne vrednosti oko 283 miliona evra. „Taj podatak je drastično manji u odnosu na period od 2008, pre kriznog perioda, kada je lizing tržište imalo plasman na godišnjem nivou nešto ispod 900 miliona evra. Praktično, sadašnje tržište je na nivou jedne trećine nekadašnjeg“, precizirao je on.
Ono što je pozitivno, prema Gavranoviću, jeste da je prvi kvartal 2012. nešto malo bolji od istog perioda prethodne godine, iako i dalje na veoma niskom nivou. Kako je Gavranović naveo, u prvom kvartalu 2012. plasman lizing ugovora je bio na nivou od 47,8 miliona evra i nešto više od 2.000 ugovora.
Generalni sekretar Asocijacije je govoreći o razlozima za sužavanje lizing tržišta poslednjih godina, objasnio da je prosečna ročnost lizing ugovora oko pet godina i da se sada broj ugovora smanjuje, jer ističu ugovori sklopljeni pre krize, a novi plasman nije na adekvatnom nivou.
Gavranović je naveo da se ukupna ekonomska situacija u Srbiji odražava neminovno i na poslovanje lizing kompanija, da privredu muči nelikvidnost i nema dovoljno investicija. „Ono što posebno muči lizing industriju, to je nedostatak adekvatnih investicija. Lizing sektor je uvek povezan sa ulaganjima. Kada ima investicija, onda se investira u opremu, i ta branša se širi“, naglasio je Gavranović.
Gavranović je napomenuo i da je Asocijacija lizing kompanija Srbije članica Leaseeurope, krovne evropske institucije koja se bavi lizingom i „mi se trudimo da usaglasimo našu pravnu regulativu sa tim“. „Finansijski lizing je pod kontrolom Narodne banke Srbije i u tom segmentu je regulisano tržište. Nas najviše muči u toj sferi PDV na kamatu, gde smo u okruženju jedinstveni. To je dosta destimulativno kada se uporedi okruženje“, naveo je Gavranović.
S druge strane, kako je ocenio Gavranović, ne postoji adekvatna zakonska regulativa koja pokriva operativni lizing, on se i dalje bazira na obligacionim odnosima i tu postoji dosta mesta za napredak.
Gavranović je podsetio da su 2011. usvojene izmene i dopune Zakona o finansijskom lizingu, što je omogućilo finansiranje nepokretnosti putem finansijskog lizinga. Prema Gavranoviću, to je veliki pomak u zakonodavnom smislu, ali je potrebno doneti još nekoliko izmena, koje se prevashodno tiču oporezivanja kako bi taj proizvod zaživeo.
Procenjuje se da bi se, u slučaju promene zakonske regulative i podzakonskih akata, veliki broj privrednika opredelio za proizvod poznat kao „sell and lease back“, na osnovu kojeg firma koja u svom posedu ima određeni objekat može da ga proda lizing kući, pa da isti objekat uzme na lizing, čime dobija nova sredstva za dalji razvoj, objasnio je Gavranović.
