Banke jače od država: „Tajni plan“ za spas eurozone
Dok se u medijima svakog dana plasiraju (p)razne teze o evropskoj ekonomskoj krizi i nude još praznija rešenja za nju, lideri EU-a navodno iza kulisa rade na „tajnom planu“ za spas eurozone, prenosi Index.hr.
Hose Manuel Baroso i Herman Van Rompej
Ovo su tvrdnje nemačkog lista Welt am Sontag, koji piše kako iza plana stoje Herman van Rompej, Hose Manuel Baroso, šef ECB-a Mario Dragi i šef Eurogrupe Žan Klod Junker. Taj bi „tajni“ plan mogao imati veze s najavljenim nacrtom za dugoročno rešenje krize kojeg bi Van Rompej trebao skrojiti do sledećeg samita.
Kriza se od zadnjeg samita u maju dodatno pogoršala, i pitanje hoće li Grčka ostati u eurozoni više nije gorući problem. To je sad postalo pitanje španskog bankarskog sistema koji je pred slomom.
Međutim, iako nije bilo decidiranih predloga, onaj ko je želeo čitati između redova mogao je već prošle nedelje iz gornjih krugova EU-a čuti izjave koje bi mogle koincidirati s tim tajnim planom, smatra Deutsche Welle. Tako je Baroso, evidentno aludirajući na Španiju, govorio o ideji stvaranja „bankarske unije sa zajedničkim finansijskim nadzorom, te zajedničkim osiguranjem štediša“. Nije konkretno kazao što to znači, ali je jasno da to odudara od onog što žele Nemci.
Što je Baroso zapravo želeo reći, postalo je jasnije juče, kada je evropski poverenik za ekonomiju i monetarna pitanja Oli Ren kazao kako „treba razmisliti o direktnoj dokapitalizaciji banaka„, verovatno preko „bailout“ fondova EFSF-a i ESM-a. Valja napomenuti kako su dosadašnji planovi predviđali da samo države mogu dobiti pomoć direktno iz ovih fondova, ali očito je došlo vreme kada će na površinu isplivati surova istina da su banke danas postale važnije od država.
Berlin je taj koji će i dalje biti glavni oponent ove ideje, jer Nemačka sigurno ne želi biti odgovorna za španske banke bez da ima ikakvu kontrolu nad njima. Problem je u tome što se s Renom složio i francuski ministar finansija Moskovici, koji je takođe dao glas za bankarsku uniju. Valja napomenuti kako je Merkel na sinoćnjem sastanku s Barosom nagovestila izvesne ustupke. Rekla je da je spremna „razgovarati o tome u kojoj meri se mogu relevantne banke staviti pod specifičan evropski nadzor„, dodavši da je reč o dugoročnim razmišljanjima, piše DW.
Iako je svesna da ovako dalje u eurozoni ne ide i da fiskalni pakt očito nije dovoljan, ipak je izbegla termin bankovna unija. Rešenje se, bilo tajno ili javno, i dalje čeka.
