Već ove godine moguća kriza javnog duga

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Već ove godine moguća kriza javnog duga

    Srbija bi već u ovoj godini mogla da upadne u krizu javnog duga, ukoliko ne budu preduzete odgovarajuće mere, jer se rast duga ne zaustavlja i na kraju godine biće veći od 55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), upozorio je Fiskalni savet.
     
    Istovremeno, budžetski deficit se povećava i na kraju 2012. godine, preći će nivo od šest odsto BDP-a, naveli su članovi Fiskalnog saveta na predstavljanju svog “Predloga mera fiskalne konsolidacije 2012-2016. godine”. U tom slučaju, do kraja godine će za finansiranje budžetskog deficita i otplatu glavnice prethodnog duga, biti potrebno da se obezbedi 2,5 milijardi evra novih zaduživanja.
     
    Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naglasio je da će, da bi se izbegla kriza javnog duga, nova vlada odmah morati da sprovede oštre mere za smanjivanje budžetskog deficita, u ovoj i u narednoj godini, kao i mere za vraćanje javnog duga u prihvatljive okvire. U slučaju da se te mere ne sprovedu, Srbiji preti “eksplozija” javnog duga i budžetskog deficita, što podrazumeva “eksploziju” inflacije i kursa dinara, masovna otpuštanja, pad plata i penzija, upozorili su članovi Fiskalnog saveta.
     
    Kratkoročne mere podrazumevaju zamrzavanje penzija i plata, poresku reformu, koja uključuje povećanje PDV-a na 22 odsto, kao i dodatno rezanje rashoda pošto je neophodno da se u 2012. i 2013. godini ostvare uštede od milijardu evra, i dodatnih 1,1 do 1,2 milijarde evra u periodu od 2014. do 2016. godine, rekao je Petrović. On je precizirao da bi plate i penzije trebalo da budu zamrznute od oktobra ove godine i tokom naredne godine, čime bi bila ostvarena ušteda od 200 do 300 miliona evra.
     
    Poreska reforma, koja bi donela uštedu od 300 miliona evra, podrazumeva smanjenje poreskog opterećenja rada, sa 65 na 54 dinara na isplaćenih 100 dinara od januara 2013. godine, kao i povećanje PDV-a na 22 odsto od jula ili povećanje tog poreza na 20 odsto i smanjenje plata i penzija za pet do šest odsto, što je, prema rečima Petrovića, ekonomski bolje rešenje, ali je pitanje da li je politički ostvarivo.
     
    Među kratkoročnim merama je i dodatno rezanje rashoda za 400 miliona evra, i ono podrazumeva vraćanje modela fiskalne decentralizacije na staro, pre izmena zakona, zatim smanjenje subvencija, koje su izdašne i neselektivne, kao i ukidanje ili spajanje pojedinih agencija i vanbudžetskih fondova, rekao je on.
     
    Uz ove mere, javni dug “zakočio” bi se u 2013. godini i počeo bi da pada tako da bi se u 2016. godini spustio na oko 48 odsto BDP-a, a ispod zakonskog ograničenja od 45 odsto pao bi 2017. ili 2018. godine, dodao je Petrović.
     
    Srednjoročne reforme, koje bi trebalo sprovesti od 2014. do 2016. godine, podrazumevaju smanjenje budžetskog deficita sa tri odsto BDP-a u 2013. godini na nula odsto u 2016. i znače reformu penzijskog sistema, plata i zaposlenosti, javnih i društvenih preduzeća, sistema subvencija, precizirao je Petrović.
     
    Govoreći o dilemi da li bi ovakav program štednje “ugušio” privredni rast, on je istakao da je snažno obaranje fiskalnog deficita najbolja politika za veći privredni rast jer bi time bio povećan kredibilitet zemlje da je u stanju da održi makroekonomsku stabilnost, a kamate za zaduživanje privrede i stanovništva bile bi niže.
     
    Upitan da li je Srbiji potreban nastavak aranžmana sa MMF-om, Petrović je naveo da to nije neophodno ako bi vlada uspela da i bez te finansijske institucije sprovede ove mere, ali da bi sa MMF-om to bilo mnogo lakše, posebno imajući u vidu da Fond u očima stranih investitora predstavlja garanciju da će mere stvarno i biti sprovedene.
     
    Prema njegovim rečima, ove mere uslovile bi privremeno pogoršanje životnog standarda građana, ali je njihova primena neizbežna jer bi u slučaju odlaganja došlo, ne samo do zamrzavanja, već i do obaranja plata i penzija, kao što je to bio slučaj u Rumuniji ili Letoniji. Uz mere štednje, 2014. ili 2015. godine bili bi nadoknađeni svi gubici, a do 2016. godine bili bi znazno premašeni svi negativni efekti, dodao je Petrović.
     
    Predlog mera konsolidacije Fiskalnog saveta uključuje i mere socijalne zaštite, pošto bi materijalno uslovljena pomoć domaćinstvima i minimalne penzije bili izuzeti od zamrzavanja, i bio bi osnovan Fond za jednokratnu pomoć ugroženim slojevima., naveo je on.
     
    Petrović je naveo da je ovaj program mera poslat izabranom predsedniku Srbije i svim parlamentarnim strankama.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE