Bazel III stupiće na snagu u predviđenom roku

Rok za početak primene strožih bankarskih propisa, čiji je cilj sprečavanje nove svetske finansijske krize, neće biti pomeren zbog previranja u evrozoni, izjavio je direktor Odbora za finansijsku stabilnost (FSB) Mark Karni.
 
Propisi pod nazivom Bazel III, koji nalažu da banke povećaju svoju adekvatnost kapitala, stupaće na snagu postepeno od iduće godine do 2019, kako je i planirano, rekao je Karni u Hongkongu posle sastanka FSB, međunarodnog regulatorskog tela, zaduženog za ograničenje rizika po globalni finansijski sistem.
 
„Ne bih okarakterisao taj rok kao agresivan. On je utvrđen konsenzusom i neće biti menjan“, ukazao je Karni koji je guverner Banke Kanade.
 
Mnoge američke banke još nisu primenile ni propise Bazel II koji su objavljeni 2004. i koje su usvojile banke u Evropskoj uniji, prenela je agencija AFP.
 
Postoje takođe tvrdnje da su novi propisi o adekvatnosti kapitala , koje su dogovorile članice Grupacije 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20), prestrogi u vreme kada se svet suočava s novom kreditnom krizom, kao posledicom krize u evrozoni. Karni je, međutim, rekao da savet, koji je zadužen za savetovanje G20 o načinima za sprečavanje sistemske propasti banaka, ne vidi razloge za izmenu zahteva sporazuma Bazel lII.
 
„Ono što je od apsolutno ključnog značaja je da su banke adekvatno kapitalizovane“, predočio je on i dodao da će primena tih propisa doprineti finansijskoj stabilnosti i stoga i ekonomskom rastu u svim delovima sveta, uključujući Evropu.
 
Propisi Bazel III, usvojeni u švajcarskom gradu Bazelu u septembru 2010, zahtevaju od banaka da povećaju svoj visokokvlitetni kapital (Tier 1) na sedam odsto vrednosti ukupne aktive, sa sadašnjih dva odsto. Velike američke banke kritikuju ta nova pravila, smatrajući ih prestrogim, a izvršni direktor američke investicione banke „JP Morgan Chase“ Džejmi Dimon je predložio da SAD odbace sporazum Bazel III.
 
„JP Morgan Chase“ je bila jedna od 29 globalnih banaka, od kojih su devet iz SAD, koje je FSB označio kao sistemski značajne institucije (SIFI), zbog čega se od njih, u okviru Bazela III, zahteva da imaju povećani nivo kapitala u rezervi.
 
Banke SIFI, za koje se smatra da bi mogle da nanesu štetu svetskom finansijskom sistemu ako bi propale, moraće, prema novim pravilima, da izdvoje dodatnih 1,0-2,5 odsto aktiva za Tier 1, povrh standarda Bazel III.