Kako sprečavamo bolničke infekcije?
Bakterija stafilokok ne ugrožava naše bolesnike, a stanovnici znaju da antibiotici ne deluju protiv virusnih infekcija, tvrde naši stručnjaci.
Samo sedam od 34 zemlje u Evropi uspeo je da se izbori sa problemom koji jedna bakterija stvara na hirurškim odeljenjima i u šok-sobama, a otporna je na penicilinske antibiotike, zaključili su istraživači organizacije Helt konzjumer pauerhaus, koja je i ovaj indikator koristila za rangiranje zdravstvenih sistema u Evropi. Reč je o MRSA-metil rezistentnoj bakteriji stafilokok aureas (zlatni stafilokok).
Srbija je i po ovom parametru negativno ocenjena, jer nije poslala podatke. Međutim, da su se istraživači obratili nadležnim institucijama, ovaj odgovor bi morao da bude u korist našeg zdravstvenog sistema, a to kategorično tvrdi naš eminentni poznavalac ove oblasti, specijalista kliničke farmakologije i infektologije prof. dr Miomir Pelemiš, koji je i načelnik odeljenja kliničke farmakologije na Infektivnoj klinici.
„Lekarima u Srbiji rezistencija na stafilokok uopšte ne predstavlja veliki problem, niti povećava smrtnost kod naših bolesnika. Takvog opasnog stafilokoka imamo veoma malo zahvaljujući našem poznavanju antimikrobne terapije i pažljivom uzimanju uzoraka i praćenju kretanja otpornosti bakterije na antibiotik u svakoj bolnici. To je pokazatelj da smo u rešavanju ovog problema „rame uz rame” sa ostalim stručnjacima u svetu i bar u ovoj oblasti nismo zaslužili negativnu ocenu,“ kategoričan je dr Pelemiš.
On dodaje da u Srbiji mnogo više problema imamo sa gram negativnim bakterijama, nego sa stafilokokom, koji je gram pozitivna bakterija.
MRSA je skraćenica za bakteriju stafilokok, otpornu na penicilinske preparate, protiv koje u nekim zemljama ne deluju ni najmoćniji antibiotici. Karakteristično je da ovaj problem imaju najbogatije zemlje sveta, na primer Japan ili Amerika, baš zato što najnovije i najskuplje antibiotike imaju nadohvat ruke, a koristili su ih neracionalno.
Ova bakterija prisutna je kod svih ljudi i zdravima ne pravi problem. On, međutim, nastaje kada se čovek razboli i oslabi mu imuni sistem.
„Mi takve bolesti uzrokovane stafilokokom koji je otporan na sve lekove, imamo u veoma niskom procentu. To mogu da kažem za ceo Klinički centar Srbije, ali ipak ne mogu za celu Srbiju, jer nemamo jedinstvene podatke,“ kaže dr Pelemiš.
Pozitivne ocene naš je sistem dobio u novembru prošle godine, kada je Beograd bio domaćin Kongresa zemalja jugoistočne Evrope, a na ovom naučnom skupu je bilo predavača iz 60 stranih zemalja. Dr Pelemiš kaže i da je u Srbiji u poslednje vreme napravljen veliki pomak u racionalnoj potrošnji antibiotika, jer se ovi lekovi više ni u privatnoj apoteci ne mogu kupiti bez recepta.
Iz Nacionalnog instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, za „Politiku” je saopšteno da se najveći broj infekcija, kao i prethodnih godina, registruje na odeljenjima intenzivne nege, a odnos zastupljenosti pojedinih odeljenja u ukupnom broju ovih infekcija je sličan kao i u drugim zemljama Evrope.
Najzastupljeniji uzročnici infekcija kod nas su gram negativni mikroorganizmi (Klebsiela pneumonija, Acinetobakter, Pseudomonas eruginos), koji predstavljaju poseban klinički problem zbog svojstva da veoma brzo postaju rezistentni.
U zdravstvenim ustanovama u Srbiji tokom 2011. godine registrovano je 36 epidemija bolničkih infekcija, pretežno crevnih zaraznih bolesti, što predstavlja 14,4 odsto od ukupnog broja svih registrovanih epidemija.
Negativnu ocenu smo dobili i za indikator, koji govori koliko građani (ne)znaju da su antibiotici nemoćni protiv prehlada i virusnih infekcija, iako ni u ovoj oblasti zapravo nismo dostavili podatke.
„Moje stručno mišljenje je da Srbija ne zaslužuje negativnu ocenu za ovaj pokazatelj, jer su naši lekari i farmaceuti vrlo obrazovani, a u poslednje vreme i opšta populacija je takođe sve više informisana i ne poseže sama za antibiotikom. Ovakva ocena je nekorektna prema svim njima,“ kaže dr Milica Prostran, profesorka kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i načelnica službe za kliničku farmakologiju Kliničkog centra Srbije.
Profesorka Prostran dodaje da je misterija kako smo ovde negativno ocenjeni. Ona podseća da kod nas već dugo postoji zakonska odredba da se antibiotici isključivo izdaju na recept i poslednjih godina najzad se to poštuje.
