Koje su ekonomske posledice odugovlačenja formiranja nove vlade

Svaki dan kašnjenja u formiranju vlade košta oko 12 miliona evra samo na ime stranih ulaganja i intervencija Narodne banke Srbije da bi se zaštitio dinar, procene su ekonomskih stručnjaka koji upozoravaju da svako odugovlačenje može biti pogubno po našu ekonomiju. Naime, oko šest miliona evra su u proseku bila strana ulaganja svakog dana prošle godine, a isti iznos je od početka ove godine Narodna banka Srbije trošila svaki dan da odbrani dinar.

Ekonomisti se ne usuđuju da daju tačne procene o gubicima zbog odlaganja u formiranju vlade, ali kažu da bez nje nema stabilnosti, što stvara opštu privrednu neizvesnost. Jedan od najboljih pokazatelja je kurs dinara, koji poslednjih dana beleži negativne rekorde. NBS je prekjuče, da bi ga odbranila, prodala 40 miliona evra.

Ipak, analitičari smatraju da osetno slabljenje dinara prema evru nije povezano sa rezultatima predsedničkih izbora, već je to posledica krize i slabijih izvoznih rezultata. 

Prema mišljenju ekonomskog analitičara Milana Ćulibrka u javnosti postoje nerealna očekivanja da će samim formiranjem nove vlade mnogi problemi biti rešeni.

„Imamo pad bruto društvenog proizvoda od 1,3 odsto, manjak u budžetu od gotovo 50 milijardi dinara, manjak u platnom bilansu i odliv investicija iz zemlje. Sve to, uz rast kursa evra, ne obećava, iako je evro na globalnom nivou u velikoj krizi“, kaže Ćulibrk. On dodaje da će se tek po predlogu rebalansa budžeta nove vlade videti kojim putem će se kretati ekonomija Srbije.
 
Kada je reč o dinamici formiranja vlade, politikolog Slaviša Orlović vidi dva moguća scenarija: da novoizabrani predsednik ponudi mandat najjačoj stranci iz reda stranaka koje su ušle u parlament, ili da DS i SPS ostanu dosledne dogovoru, što bi značajno skratilo proceduru formiranja vlade.
 
Koliko situacija odugovlačenja formiranja vlade može da bude pogubna po našu ekonomiju dovoljno govori i upozorenje Fiskalnog saveta da je javni dug naše zemlje na kraju prošle godine dostigao gotovo 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Dodajmo tome i to da su pregovori o „odmrzavanju“ aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom uslovljeni formiranjem nove vlade.