Predugo čekanje na zračnu terapiju

Većina zdravstvenih ustanova, zbog nedostatka aparata, ne može da prati standarde terapija da sa zračenjem počne najkasnije 21 dan posle operacije.
 
Od Sente ili Bečeja do Kladova ima oko 400 kilometara i baš toliko su pojedini pacijenti iz ovih vojvođanskih gradova, prelazili da bi terapiju zračenjem obavili u ovom mestu na Dunavu. Istina, svi ovi pacijenti su na terapiju i boravak u stacionaru, koji je u proseku trajao mesec i po dana, otišli dobrovoljno i ono najvažnije, posle završetka zračenja, vraćali bi se u svoje mesto boravišta zadovoljni i svesni da je time postignuto efikasno lečenje i da su poštovani protokoli o započinjanju zračne terapije na vreme. Međutim, pitanje ostaje da li bilo gde u Evropi oboleli od raka putuju na lečenje u mesto udaljeno 350 do 400 kilometara od svoje kuće.

Nadležni su nam objasnili da su upravo zahvaljujući ovakvom rešenju uspeli da rasterete liste čekanja na zračenje u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici u kojem su pacijenti na otpočinjanje terapije čekali i duže od dva-tri meseca.

U izveštaju o kvalitetu zdravstvenog sistema, koji je nedavno predočen Evropskom parlamentu, istraživači su Srbiji dali negativnu ocenu kada je reč o vremenu čekanja na početak zračne terapije ili hemioterapije. Da bi se dobila pozitivna ocena potrebno je da ove vrste lečenja kod 90 odsto pacijenata počnu u roku kraćem od tri nedelje od operacije. Za zadovoljavajuću ocenu treba da od 50 do 90 odsto operisanih pacijenata započne terapiju u roku od tri nedelje, a negativnu ocenu dobijaju zdravstveni sistemi koji terapiju citostaticima ili radioterapiju započnu kod više od 50 odsto ukupnog broja pacijenata posle 21 dan od intervencije.

I bez evropskog izveštaja, znamo već dugo da nam je oblast onkologije „rak-rana”, upravo zbog sve većeg broja obolelih i sve manjeg broja aparata za zračenje. Istine radi, mora da se kaže da se zbog nestašica citostatika, vrlo često početak lečenja ili odlaže ili se, još gore, prekida u sredini tretmana.

Dr Slađana Natošević, direktorka Zdravstvenog centra Kladovo, inače po specijalnosti internista-onkolog, za „Politiku” kaže kako je ovde od 11. novembra lečeno oko 150 pacijenata iz Instituta za onkologiju Vojvodine, a redovno, dnevno na lečenju imaju svojih 50 pacijenata iz Timočkog, Braničevskog i Borskog okruga, koji svi terapiju dobijaju u vreme utvrđeno protokolima.

– Naši pacijenti ne putuju, već im lekari stižu iz beogradskog Instituta za radiologiju i onkologiju na konzilijum koji se održava svake prve subote u mesecu, gde se donosi odluka o načinu lečenja. Imamo onkološko odeljenje sa 60 kreveta, po potrebi ih ubacujemo i više i mi ispunjavamo uslov za najbolju ocenu. Za Kladovo to odgovorno tvrdim, ali istina je da postoje drugačiji uslovi u drugim centrima – kaže doktorka Natošević.

Ona dodaje da Srbija ne može da bude na evropskom dnu kada je reč o znanju lekara, a pogotovu onkologa, ali limite diktiraju naše materijalne okolnosti. U Kladovu radi nov, jedan od novijih aparata za zračenje, „varian”, koji se redovno servisira.

– Naš problem je mali broj aparata za zračenje u celoj Srbiji, koja je siromašna zemlja, a ova oprema je veoma skupa. Sumnjam da u Briselu znaju da se na jednom aparatu zrači 90 pacijenata u jednom danu, upravo da bi se postiglo optimalno zračenje, a to se radi u svim centrima. I dugo će ovo biti problem jer smo imali 1999. godinu i zaboravili smo kasetne bombe, osiromašeni uranijum, ali i stres koji smo prošli, što se sve odrazilo na povećano obolevanje od raka – dodaje dr Natošević.

Direktor Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije, profesor dr Zoran Rakočević navodi da ovde od donošenja konzilijarne odluke do početka hemioterapije 90 odsto ukupnog broja pacijenata čeka od 10 do 24 dana, zavisno od toga koja se hemioterapija primenjuje. Za zračenje se čeka između dve do četiri nedelje. Bolje će biti, kaže naš sagovornik, kada se kapaciteti Instituta prošire.

Ipak, većina ostalih ustanova, koje se bave lečenjem obolelih od raka, (pet za zračenje i oko 30 za hemioterapiju), ove protokolarne rokove ne mogu da postignu. U Institutu u Sremskoj Kamenici na zračenje se čeka duže od dva meseca. Kada je došlo do nedostatka citostatika, „petfluorouracila”u januaru ove godine mnogim pacijentima terapija je bila prekinuta. Međutim, kada je ovaj citostatik, velikim angažovanjem Ministarstva zdravlja najzad nabavljen, ni dva meseca posle toga, tri zdravstvene kuće još nisu nabavile ovaj lek. Jednostavno, ne rade više hemioterapiju i ne primaju pacijente.