Izborna krađa ili pravdanje loših rezultata?

Posle tri dana analize zašto su neke stranke ostvarile očekivane ili neočekivane rezultate na održanim izborima prošlog vikenda, četvrtog dana stranke koje su pre izbora očekivale bolje rezultate, setile su se da svoj rezultat opravdaju izbornom krađom.
 
Tako je juče Tomislav Nikolić, predsednički kandidat Srpske napredne stranke, rekao da je u birački spisak upisano pola miliona mrtvih koji su poslužili kao rezervoar glasova Demokratske stranke, kao i da su lažnim listićima štampanim u inostranstvu menjani listići na kojima se glasalo za opoziciju. On je doneo vreću ispred Skupštine i objasnio da je u njoj 3.000 bačenih izbornih listića na kojima je 2.800 glasova dato predstavnicima opozicionih stranaka, dok je za predstavnike aktuelnih vlasti bilo 70 glasova. Kandidat SNS smatra da bi „izbore trebalo oboriti” kao i da DS „zbog izborne krađe više ne bi trebalo da nastupi na izborima”.
 
Slične „primedbe“ iskazala su i predstavnici Dveri i Saveza vojvođanskih Mađara.
 
Stručnjaci, očekivano, odbacuju ovakve tvrdnje. Zoran Stojiljković, profesor FPN, odgovarajući na pitanje beogradskog Danasa da li je zaista moguće da je bilo nepravilnosti u tako velikom broju, kao što tvrde neke stranke, ukazuje da „ovo nisu devedesete“. „S obzirom na postojanje jedinstvenog biračkog spiska i mogućnosti da ga svako proveri, kao i da je svako izborno mesto bilo „pokriveno“ članovima komisije i njihovim zamenicima i predstavnicima izbornih lista u tolikoj meri da na glasačkom mestu nije bilo dovoljno mesta za građane, količina primedbi i žalbi je preuveličana. Razumem one koji su na ivici cenzusa i koji insistiraju na nepravilnostima kako bi korigovali svoj rezultat, ali ne razumem što u prvih 48 sati nije bilo primedbi i što se sada odjednom govori o velikim krađama,“  objašnjava Stojiljković i ocenjuje da je razočaranost u izborni rezultat glavna motivacija onih koji se žale.
 
Izvršni direktor CeSID Marko Blagojević za isti list navodi da su zloupotrebe na izborima moguće, ali da se u svakom telu za sprovođenje izbora nalaze predstavnici svih izbornih lista i svih predsedničkih kandidata i da mu je zato neobično da „pored 50 – 60 ljudi promakne izborna krađa razmera o kojima se govori“. Blagojević objašnjava da „u svakom sistemu postoje rupe i samo je pitanje da li postoji neko ko je raspoložen da te rupe zloupotrebi“. Prema njegovim rečima, obično se prvo posumnja na vlast, ali postoji piramida izborne administracije, u kojoj su predstavnici svih partija i koju ne čini samo vlast.
 
Analitičar Jovo Bakić za Blic ističe da su tvrdnje o navodnoj izbornoj krađi pokušaj da se „pravdaju loši rezultati”. „Gotovo je nemoguće prevariti, ako imate posmatrače iz svih stranaka na biračkom mestu,“ zaključio je Bakić.
 
Analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je neobično što se stranke bune tek sada, a da to njihovi predstavnici nisu učinili u biračkim odborima. „Da je bilo osnova za prigovore, oni bi verovatno bili izneti i na licu mesta ili bi ih predstavnici stranaka izneli tokom izborne noći. I građani čiji su glasovi pokradeni bili bi na ulicama,“ upozorava Stanković.
 
Povodom ovoga oglasili su se i zvanični organi, pa je tako portparol Republičke izborne komisije Miodrag Petrović izjavio je da se ne može govoriti o krađi glasova i da  svi koji o tome govore moraju izneti dokaze. „Dokazi moraju biti validni i izneti u propisanoj formi. Tamo gde su prigovori osnovani, RIK će ih usvojiti”, rekao je Petrović.
 
Ostaje nam samo da vidimo da li je ovo samo jedan od trikova u predizbornoj kampanji za drugi krug predsedničkih izbora ili se stvarno radi o velikim nepravilnostima. Sudeći po mišljenju mnogih čini se da je u pitanju ono prvo.