Država dala 60 mlrd. RSD za staž

Država je samo u poslednjih šest godina, plaćala zaostale doprinose umesto poslodavaca i time povezala staž za najmanje 421.604 radnika. To je, međutim, republičku kasu do sada koštalo rekordnih 60 milijardi dinara.


Kako objašnjavaju u Ministarstvu rada i socijalne politike, ovaj je recept izabran kako radnici ne bi bili „kolateralna šteta“ loših poslovnih aranžmana.

„Država je odlučila da poveže staž radnicima u preduzećima u kojima je ona bila većinski vlasnik ili u onima koja su bila u pripremi za prodaju“ , objašnjava Radmila Bukumirić Katić, pomoćnik ministra rada i socijalne politike.
 
Prvi put se na ovakav potez odlučila još 2003. godine i tada je donela Zakon o povezivanju staža, koji se odnosio na period od 1. januara 1991, pa do 31. decembra 2003. S druge strane, radnici su, i to ne svojom krivicom, dovedeni u vrlo nepravedan položaj jer nisu mogli da ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, a nisu mogli ni da se penzionišu kada im dođe vreme jer im je nedostajao radni staž. 
 

Od početka primene ovog zakona 2006, pa do jula prošle godine, iz budžeta je prebačeno 20,65 milijardi dinara po osnovu dugovanja čak 60.163 preduzeća. Tako je povezan staž za više od 274.000 radnika. U proseku je svakom od njih plaćeno po dve godine i tri meseca. 

Ipak, iako su u Vladi Srbije ovu akciju opisivali kao presedan, tu nije bio kraj, pa je sa svakom sledećom godinom država produžavala rokove i donosila nove zaključke. Od tada do danas usvojila ih je – osam. 

Samo u tom drugom ciklusu staž su u radne knjižice upisala još 147.604 radnika, što je republičku kasu koštalo dodatnih 40 milijardi dinara. Poslednji zaključak je Vlada usvojila 21. aprila ove godine, a još je neizvesno koliko će se preduzeća i radnika naći u njemu. 

„Ovakav potez države nije u skladu ni sa Ustavom ni sa pravdom, a nije ni ekonomski isplativ“ ,smatra Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, koji ocenjuje da će ovoliku „galantnost“, kao i obično, platiti najpoštenije firme, koje su uredno plaćale svoje obaveze. 

Loša je poruka koja se šalje savesnim poslodavcima jer država uporno krpi rupe gubitašima, kojima je ona gazdovala, dok, s druge strane, kažnjava preduzeća koja zakasne sa uplatama, iako svi rade u istom privrednom ambijentu.